Najbolji Facebook statusi - Prosinac - Stranica 2540
Imala je ogroman zid, sazidan na tuzi, i bolu, gradila ga je godinama, misleći da je on jedini način da se zaštiti od zlih ljudi. S vremena na vreme, provirila bi da vidi ima li nečeg lepog u drugima, ali nikada to nije mogla da nadje. Iako je vrlo dobro znala da time sve gura od sebe, ona se držala svoje strategije, jer ju je strah bio pobedio. I onda jedan dan, javio joj se, jedan naizgled sasvim običan dečko, sa rečima: Budi moja žena. Ona se nasmejala, i pokušala da bude fina, jer je dečko očigledno imao smisao za humor, ne zna je, a želi je za ženu, pa to je besmisleno. Onda, posle par nedelja, predomislila se, i poželela da stavi vezu na fejsu, odlučila je da prihvati šalu. Ona je njega zvala mužu, on nju ženo, svaki dan su se chuli, pričali jedno drugom sve. Toliko su se zbližili, a nisu se ni znali. Devojka je spuštala zid, svakim danom sve više i više. Trenutak kada će se čuti s njim, bio je trenutak pun sreće, i zadovoljstva. Tom jednom trenutku, se radovala po ceo dan. Živela je drugačije, smejala se drugačije. Bili su udaljeni hiljadama kilometara, i nije bilo načina da se vide, samo su mogli da gaje nadu da će dečko uspeti da dodje kroz par godina. A devojka, ona je mogla da gaji želju da će taj osecaj koji ima, da traje zauvek. Ona ga je smatrala prijateljem, iako ga nije znala. Bila je ponosna što je uspela da stekne jednog. Činilo joj se kao da i on oseća isto to, i stalno mu je govorila da zaslužuje potpunu srecu, da zaslužuje savršenu. Ljubav prema njemu, kao kao mogućoj pravoj ljubavi, nametnula se jednog dana, sasvim nenamerno, i neočekivano, i devojka je odlučila da mu prizna. Ta misao joj je ušla u glavu, jedne mirne letnje noći, i naravno planirala je da mu prizna sledećeg dana. Javila mu se, kao što mu se uvek javlja, pitala kako je proveo prethodnu noć, i on njoj priznaje da je bio na žurci. Kao neki surovi čin, same sudbine, on je na toj žurci upoznao savršenu, i naravno odmah rekao devojci, ispričao joj je svaki detalj, srećan što ima nekog kao što je ona, koja će se radovati njegovoj sreći, baš onako kako joj se raduje on. Devojku je to jako pogodilo, ali imala je i dalje veru, da se možda ta treća osoba ne oseća onako kako bi on voleo. Molila se da ona nije ispala iž cele slike. Ali to joj ništa nije vredelo. Od tog trenutka, kada je on devojci rekao da je ludo yaljubljen, i da ima novu devojku, znala je da je kraj. I to mu je i rekla, znala je da neće izdržati pod tolikom navalom tuge. Želela je da proba, da ostane prijatelj makar sa njim. Od tog trenutka, prošlo je vishe od 8 meseci. Devojka je ponovo sagradila zid, hvala Bogu, imala je materijal. Sada svaki dan ustaje sa mišlju: Glupa sam što sam uopšte želela, pomislila, ponadala se ljubavi, ja sam glupača. I ta misao, je prati ceo dan, svaki dan, poslednjih osam meseci.
Stranica:
Mrzim te kad te nema pored mene I mrzim cinjenicu što ne zoveš!!! Mrzim cnjenicu kad se ne pojavis!! Kad prije nego si došao odeš... Ali najviše od svega mrzi kaj te ne mrzim!! ...MRZIM TE KAJ SAM ZALJUBLJENA U TEBE !! A ti si to htio...
Da si tu bar noći ove, da si tu jedino moje.. da si tu, da oči dušu odmore...