Best statuses Najbolji statusi Najboljši statusi Najbolji statusi Najbolji statusi Најбољи статуси

Najbolji Facebook statusi - Listopad - Stranica 2485

momak tužan i slobodanmomak tužan i slobodan
pssst....u "luda sam za njim"...pssst....u "luda sam za njim"...
j**em ti dan i brod,necu sad ni pravit!j**em ti dan i brod,necu sad ni pravit!
Orah: Ja izgledam kao mozak! Gljiva:Ja izgledam kao kišobran! Banana: Mozemo li molim vas promijeniti temu? :D xDOrah: Ja izgledam kao mozak! Gljiva:Ja izgledam kao kišobran! Banana: Mozemo li molim vas promijeniti temu? :D xD
Ja volim Besu majke mi :PJa volim Besu majke mi :P
Zeznuo si se sto si me dodao, neznas sta te snama ceka :$Zeznuo si se sto si me dodao, neznas sta te snama ceka :$
Nikada nisam bila poput drugih cura, možda je to upravo zato što nikada nisam svoje slobodno vrijeme provodila sa svojim vršnjacima, zabavljajući se. Imala sam jedan zadatak, kojeg sam se dobrovoljno prihvatila, biti uz svoju sestru. Kada je imala šest godina otkrila je da ima rak. Od tada nije se promijenio samo njen život nego i moj. Odlučila sam svaki svoj slobodan trenutak biti uz nju, čuvati ju i voljeti. Nije mi smetalo kada bi mi se neki rugali kada bi me vidjeli kako navečer šetam sa svojom bolesnom sestrom a nisam na nekim zabavama poput njih. Nije mi smetalo što su mi se smijali zbog toga što nisam se provodila kao oni, meni je jedino važno bilo biti uz sestru. Barem dok je još uvijek uz mene.-„I tako su svi živjeli sretno do kraja života...“- dovršavala sam najdražu priču svojoj sestrici pred spavanje. -„Da barem i ja mogu živjeti sretno.. Do kraja života.“- progovorila je prikrivajući suze. -„Michelle... Ozdravićeš i onda ćeš i ti poput princeze živjeti sretno do kraja života.“- rekla sam, pokrila ju i poljubila. Sjela sam na svoj krevet pored njenog i posmatrala kako joj suze ne dozvoljavaju da zaspi. Već nekoliko godina gledam sestru ovakvu. Ima samo 10 godina a već je spremna, sigurna da neće doživjeti dosta toga. Od dana kada je saznala da je bolesna sve se promijenilo, ona više nikada neće biti ista. Znam. Svaku večer jedva zaspe od suza, ali kaže da joj je lakše kada sam ja uz nju, kaže da tada osjeća da je neko uz nju i da ju čuva. Istina. Tek kada sam vidjela da je i ona zaspala i ja sam spustila svoju glavu na jastuk i pokušala zaspati. Da se nisam naspavala dalo se primjetiti po tome da me alarm nije uspio probuditi na vrijeme. Kasnila sam u školu. Na brzinu sam obukla farmerke, majicu, uzela svoju torbu i izletila iz kuće. Sva sreća pa sam stigla na prvi sat, ali ne bi da nisam trčala. Sva zadihana sjela sam u klupu minut prije nego što je profesor stigao na sat. Inače, četvrti sam razred, završna godina srednje škole. Moram imati dobre ocjene ako želim studirati. Jer ako ne dobijem stipendiju neću ni moći studirati jer sav novac koji mama i tata zarada osim za kućne potrebe ide na lijekove za moju sestru. -„I ideš večeras na zabavu kod Jima ?“- upitala me na odmoru moja najbolja prijateljica Danna. -„Znaš da ne mogu. Moram izvesti sestru u šetnju ranije, a onda neću imati puno vremena.“ -„A daaj Stefani. Možeš nekada preskočiti to i otići na neku zabavu !“ -„Znaš da mi je sestra na prvom mjestu. Ne zanima me šta ćete vi reći na to.“ -„Ne moraš se ljutiti, ali kažem ti istinu. Uvijek si uz sestru, nemaš nikako vremena za sebe. Imaš 17 godinaa trebaš se provoditi.“ -„Danna, ne mogu. Možda neki drugi put.“ -„Ne, znam da nećeš ni drugi put.“ -„Sorry.. ali..“- i tada je profesorica ušla na posljednji sat i svi smo sjeli u svoje klupe. -„Opet ne dolaziš zbog sestre ??“- dobacila mi je odvratno Jennifer, dalo se primjetiti da se i raduje zbog toga. Nisam odgovorila samo sam pogled bacila na tablu i dala se u slušanje sata. Dosadno je ali bolje i to nego slušati Jennifer i ostatak.-„Ej dušo, kako je bilo u školi ?“- upitala me majka. -„Po običaju, dosadno, glupo...“ -„Znaš da je Stefani uvijek sve isto.“- nasmijala se Michelle koja je sjedila u svojim kolicima i jela. -„Uvijek isto, draga.“- nasmijala sam se. –„Šta ima za jelo ?“- upitala sam. Poslije večere otišla sam malo prošetati sa Michelle. Proljeće je, meni najdraže godišnje doba. Svaka šetnja u proljeće mi godi, a još ako sam uz sestru tada je još ljepša.Dok smo šetale uz tihi povjetarac zazvonio mi je telefon. -„Molim? „-javila sam se. -„Ej Stefani. Ajde pliiiz dođi kod mene da idemo na zabavu. Pliiiiiiiiiiz.“- bila je to Danna. -„Danna znaš da ne mogu, sa sestrom sam. Rekla sam ti drugi put.“ -„Plizzzz.“- još uvijek je pokušavala ali nije joj baš uspijevalo. -„Uostalom kada bi došla svi bi mi se smijali. Znaš da nisam baš...“ -„U redu, u redu. Ajde vidimo se sutra. Ćao.“ -„Ćao. Sorry još jednom.“ -„Zašto ne želiš ići, negdje.. gdje te zove Danna..“ – upitala me Michelle. -„Ne mogu..“ -„Zbog mene zar ne ?“ -„Ne.. Michelle nije zbog tebe. Samo ne želim.“ -„Ne, ne. Ja sam za sve kriva. Uvijek moraš biti uz mene, nemaš vremena da se provodiš..“ -„Michelle dobro sam. Ja želim biti s tobom, nisi ti kriva.“ Po suzama u očima shvatila sam da joj moje riječi ne pomažu, osjeća se krivom. Ali ovo je moj izbor, i da nema Michelle, i da nije bolesna ovako bi bilo jer.. Ja sam ja. Ja nisam poput drugih cura, imam uz sebe samu Dannu koja me također zna ostaviti na cjedilu ako je tu neka popularnija cura. Ja, pa mene niko ne želi u društvu, i to što imam Michelle čini me sretnom. Nisam htjela ni misliti na to ako se nešto dogodi Michelle šta će biti sa mnom ? Kako ću se onda ponašati.. Nisam ni znala da će sreću u moj život unijeti neko od koga se uopšte nisam nadala.-„Šteta što nisi bila sinoć, bilo je predobro.“- govorila mi je Danna. -„Nemoj mi pričati molim te.“- nasmijala sam se. -„Idući put ideš sa mnom, moraš.“ -„Vidjeću.“ -"Znaš moje mišljenje, moraš se više zabavljati, onda bi te možda više primjećivali i voljeli." -"Neee. Ja sam štreberka, kako me vole zvati. Nikada se ne bih mogla dobro zabaviti na nekoj zabavi a da me neko ne zadirkuje, uostalom pogledaj me. Nisam ti ja tip za zabavu." -"Ti si stvarno čudna."- ja sam se samo nasmijala na njene riječi. -„Hej Stefani.“- prišao nam je niko drugi nego najpopularniji dečko u našoj školi, Kevin. Inače Kevin je glavna faca gdje god dođe, sve cure su potpuno lude za njim. A ja.. ja ga na neki način mrzim, ide mi na živce i on i njegovo popularno društvo. -„Ejj.“- odgovorila sam čudno kao da sam pomislila da se ne obraća meni. -„Mogu li te pitati nešto ?“ -„Okeej.. Danna sačekaj me ispred škole.“ -„Šta hoćeš ?“- pokušavala sam biti ljubazna ali prema takvom tipu nikada. -„Tii, ti se genije. Mislim što se škole tiče. Pa..“ -„Sada sam potrebna, i sada me primjećujete.“ -„Gledaj Stefani ako ne dobijem pozitivnu ocjenu iz matematike na idućem testu padaam godinu. Ne želim to, mislim ipak je ovo zadnja godina.“ -„I šta hoćeš od mene ?“ -„Pa, pomozi mi. Možemo se naći negdje, da vježbamo. Moram proći. Molim te.“- izgledao je tako nevino dok me gledao onim tužnim pogledom, da ga ne znam otprije pomislila bi da je dobar tip ali djelovao je stvarno zabrinut. -„U redu. Sutra u knjižnici, poslije nastave.“ – rekla sam i krenula van,ali on me povukao za ruku. -„Hvala ti.“ Samo sam se nasmijala i izašla, odahnula sam kada sam došla pored Danne. -„Šta on hoće od tebe ?“- upitala, ne znam tačno jel to djelovalo kao ljubomorno pitanje ili ono prijateljsko. -„Ništa. Ništa, bezveze.“ -„Vjerujem.“- nasmijala se.-„Hej.“-zaustavila sam Kevina koji je već krenuo iz knjižnice. –„Gdje si ti krenuo ?“ -„Doma. Mislio sam da nećeš doći.“ -„Sigurno si se obradovao, ali šteta, ipak sam došla.“ -„Nije šteta, naprotiv drago mi je.“ -„Možeš misliti.“- nasmijala sam se. –„Ajde, vadi knjige.“ -„Okeej. Gledaj Stefani, ja ti nemam pojma ništa, od početka godine, paa...“ -„Pokušaću.“ -„Hvala ti još jednom, ja da sam na tvom mjestu ne bi pomogao osobi poput mene.“ -„Zašto ?“ -„Pa jedan sam od onih koji ti se ruga i to. Ali..“ -„Dobro, krenimo sa radom.“- prekinula sam ga. Nisam mnogo imala vremena da budem sa njim, ali sam pokušala da mu objasnim što više stvari i nije toliko loš učenik kakav sam mislila da će biti. Može se reći da je shvatio sve što sam mu objašnjavala, čak me pozorno slušao. Nakon predavanja koje sam mu održavala krenula sam doma. Dok sam kupila knjige, on je već bio napustio knjižnicu. Izgleda da je jedva dočekao, ubilo ga je to vrijeme provedeno tu. Vani su ga čekali prijatelji pa je valjda žurio, on je jedan od tipova kojem je svaku veče zabava. I tačno je bilo tako kako sam zamišljala, stajao je vani sa svojim prijateljima i smijao se. -„Vidimo se sutra Kevin.“- povikala sam dok sam prolazila pokraj njih misleći da će otkako sam počela mu pomagati prestati da mi se ruga. -„Gdje ?“- nasmijao se, očito da svojim prijateljima nije rekao da me molio da mu pomognem za test. Očito im nije rekao da sam mu prije nekoliko minuta pomagala oko matematike, pravio se da je sve kao prije. -„Ajde ćao štreberice.“- narugao se njegov prijatelj na što su se ostali pa i Kevin samo nasmijali, a ja ? Ja sam samo otišla i u sebi sam gorila zbog toga što sam se ikako obratila njima. Mrzila sam njihova ruganja, mrzila sam njih ali Kevin.. Pa danas sam pomislila da se promijenio i da će mi možda poslije biti prijatelj, ali očito da sam sama ne znam zašto sam cijelu večer provela razmišljajući o toj budali, pa on me povrijedio nemoguće da osjećam nešto prema njemu. Njega mrzim, ali opet.. Ne, ne može biti istina. -„Stefani !“- čula sam glas dok sam prolazila hodnikom škole. -„Šta hoćeš ?“- upitala sam grubo kada sam vidjela da je to Kevin. -„Pa zar nećemo u knjižnicu, nismo valjda završili sa matematikom.“ -„Jesmo !“- rekla sam i krenula dalje, a on je potrčao za mnom. -„Gledaj Stefani oprosti molim te, nisam mislio se onako ponašati.“ -„Kao kreten ? Kao najveća budala na svijetu ? Pomislila sam da se nešto promijenilo u tebi ali..“ -„Stefani molim te. Obećajem, danas ću reći prijateljima da ti se prestanu rugati i reću da si zapravo dobra osoba.“ -„Ne želim to od tebe, jedino što želim je da me ti pustiš na miru.“ -„Molim te Stefani. Znam bio sam kreten ali.. pokušavam i ja da se promijenim, pruži mi priliku.“ -„Ali posljednju ! I ovo radim samo zato što ne želim da padneš godinu.“ -„Nikada, nikada ti se više niko od mojih prijatelja neće narugati. Obećajem.“- uvjeravao me dok smo išli prema knjižnici. -„Nije te stid što prolaziš hodnikom sa mnom ?“- upitala sam. -„Nee. Zašto bi bilo ?“ -„Sviđa mi se novi Kevin.“- nasmijala sam se. I ovoga puta u knjižnici je bilo u redu, mogu reći i super. Ovoga puta smo se i zezali, smijali pa Kevin se nije činio tako loš. Samo se nadam da će ispuniti svoje obećanje, i nadam se da me ne laže. Čak smo zajedno izašli iz knjižnice i zajedno sa mnom prošao je pored svih učenika, i pozdravio se lijepo sa mnom kada smo stigli do njegovih prijatelja. Izgleda da stvarno će prestati, nadam se. Napokon je tračak sreće i mene obasjao, čak sam u sebi pjevajući omiljene pjesme dotrčala kući. Ova dva dana otkako vježbam sa Kevinom moram trčati do kuće da bi prije stigla. Michelle i ja smo trebale izaći danas ranije u šetnju. -„Jesi spremna Michelle ??“- utrčala sam u kuću sva zadihana, ali sretna. -„Michelle nije ovdje.“- zatekla sam oca u kuhinju, bio je potišten, izgledalo je kao da je plakao. -„Gdje je ?“- upitala sam. -„U bolnici Stefani.“-„Molim ??? Ne, ne.. Šta se dogodilo ?“ -„Stanje joj se pogoršalo Stefani.“- rekao je tata i prišao da me zagrli. -„Neeee ! Nije istina !“- govorila sam kroz plač otimajući se iz njegovog zagrljaja. -„Čekao sam tebe da idemo, mama je već sa njom.“ -„Ajde onda. Šta čekamo ?“ Michelle, moja malena sestra. Nisam smjela niti razmišljati o tome da može umrijeti. Znala sam da je jako bolesna ali o tome nikada nisam smjela razmišljati, bilo me je strah od same pomisli da više neće biti uz mene. Tata nikada nije brže vozio, znam to. Prikirivao je suze za razliku od mene. Moj plač nije prestajao, moja sestra je morala biti dobro, morala. Put do bolnice mi se činio tako dug da je mala falilo da poludim. Požurivala sam oca iako sam znala da brže ne može voziti. -„Mama, mama. Kako je ??“- utrčala sam u bolnicu i zagrlila majku koja je oblivena suzama sjedila u hodniku. -„Ne znam Stefani, ništa mi ne govore. Ne znam ništa.“- jedva je govorila kroz suze. Zagrlila sam ju, obje smo plakale i samo čekale doktora. Dugo ga nije bilo. -„Biće dobro, zar ne mama ?“ -„Nadam se kćeri.“- plač joj nije dozvoljavao da govori. I tada je napokon došao doktor. -„Vi ste familija od Michelle...“ -„Da.“- prekinuli smo ga svi u glas. -„Nažalost, imam loše vijesti. Rak se proširio i stanje se pogoršalo.“ Majka je počela još jače plakati, a tata... Pa činilo se da u njemu više nema snage da zadrži plač. -„Iii..“- zajecala sam. –„Šta će biti sa Michelle ?“ -„Moraćemo izvršiti operaciju.“ -„I onda će biti dobro ?“- upitala sam uz tračak nade koji mi je iste minute ugasio. -„Operacija je kobna, zato trebamo vašu dozvolu da ju izvršimo.“ -„Kako to mislite ?“- upitala sam, nadajući se da nije ono o čeme ja mislim. -„Postoji mogućnost da operaciju neće preživjeti.“Idući dan sam otišla u školu, ipak. Majka me natjerala, nije htjela da sjedim u bolnici, htjela je da se manje brinem iako je to bilo nemoguće. Cijeli dan sam bila nervozna, tužna, gora nego ikada. Nikome nisam govorila zašto sam takva, pa ni Danni koja me uporno zapitkivala. Nastavu skoro nikako nisam pratila, u glavi mi je bila samo Michelle. Šta će biti sa njom ? Operacija je sutra, o tom 'sutra' ovisi život moje sestre. Pokušavala sam prikriti suze u školi, ali kao da nisam samu sebe mogla poslušati. Koliko god pokušavala skrenuti misli sa Michelle, nije uspijevalo. -„Hej Stefani ! Idemo u knjižnicu ?“- dotrčao je do mene Kevin, nije ga bilo stid povikati moje ime pred cijelom školom, i to je ono što je na trenutak popravilo moje raspoloženje. -„Ne mogu. Oprosti.“- rekla sam i krenula dalje, a on je potrčao za mnom. -„Zašto ? Neko te uvrijedio ?“ -„Ne, ne. Nije zbog tebe. Jednostavno ne mogu.“ -„Plakala si ?“- upitao je. -„Nee.“- rekla sam i opet pokušala pobjeći od njega, ali on me povukao u učionicu i zatvorio vrata. -„Stefani šta se dogodilo ? Reci mi, vjeruj mi loše će proći ko god ti se narugao ili..“ -„Pusti me ! Niko mi se nije narugao.“- i kada sma izgovorila te riječi jednostavno u meni više nije bilo snage da zadrži plač. -„Stefani, molim te reci mi šta ti je ??“- sada je stvarno djelovao zabrinut. -„Moja sestra, loše je. Sutra ima operaciju, i ne znam da li će preživjeti.“ -„O moj Bože.“- izgovorio je tiho, prišao mi bliže i zagrlio me. Nisam se odmicala, nisam pokušavala izvući se iz njegovog zagrljaja, osjećala sam se tako sigurno. Toplina koju mi je pružao smirivala me. -„Biće sve u redu.“- prošaputao je. -„Ona ima samo deset godina.“- jedva sam progovorila, a on me još jače zagrlio. Tada je u učionicu ušla čistačica. Po njenom oštrom pogledu mogli smo zaključiti da ne smijemo biti tu, oboje smo se trznuli i izašli iz učionice. -„Gdje ideš sada ?“- upitao me. -„Moram na bus, moram u bolnicu.“- rekla sam brišući suze sa lica. -„Mogu te ja odvesti ako želiš.“ -„Ne, ne moraš.“ -„Nee, odvešću te.“-„Hvala što si me dovezao !“- rekla sam dok sam izlazila iz Kevinovog auta. -„Ništa..“- „Stefani !“- zaustavio me njegov glas i okrenula sam se. -„Možeš računati na mene.“- nasmijao se, kao da suosjeća sa mnom. -„Hvala.“-rekla sam tiho i ušla u bolnicu. Mama i tata su sjedili u hodniku, isti prizor kao i jučer. Oboje u suzama. Sjela sam pored njih i prebacila tašnu na stolicu do sebe. -„Ima nešto novo ?“- upitala sam. Majka je samo šutila i gledala u pod, napokon se neko usudio da mi odgovori. -„Možeš ući da ju vidiš.“- rekao je tata. -„Stvarno ?“ -„Da, otiđi do onog doktora, on će te odvesti do Michelle.“ -„Vi ste već bili kod nje ?“ -„Da..“- odgovorio je potišteno i okrenuo se. Stavila sam ruku na njegovo rame. –„Zar je tako loše ?“- upitala sam. -„Nikada još nisam vidio onakvu Michelle... Bezvoljnu, bez imalo nade..“ Nisam htjela da više govori samo sam ga zagrlila. -„Biće dobro, tata. Biće dobro. Moramo vjerovati.“- obrisala sam suze sa lica i krenula prema doktoru koji me odveo do Michelle. Tata je bio u pravu, nikada Michelle nije bila takva. Gledala je u jednu tačku na stropu i pokušavala zaustaviti suze. Kada je čula zvuk vrata nije se okrećala, mislila je da je neki dosadni doktor, ili sestrica. -„Ej.“- rekla sam tiho. -„Stefani !“- kada me ugledala osmijeh se nacrtao na njenom licu. -„Ja...“- nisma znala šta da kažem, nisam mogla pitati kako je, jel dobro.. -„Ne moraš ništa govoriti, samo sjedi pored mene.“ Sjela sam i pružila joj ruku, čvrsto me uhvatila. Obje smo htjela zaustaviti suze, jedna za drugu. Ona zbog mene, ja zbog nje. -„Bićeš dobro.“- napokon sam progovorila. -„Svejedno mi je.“ -„Michelle, moraš imati nadu.“ -„Imam, ako ostanem živa svi ćemo biti sretni, a ako ne.. pa neko vrijeme ćete tugovati i onda ćeš ti napokon moći imati vremena za sebe.“ -„Michelle.“-prekinula sam ju. –„Ja želim da si ti uz mene. Nemoj to više nikada reći ! Dobro ?“Došao je taj dan. Dan o kome ovisi život moje sestre. Danas nisam otišla u školu, odlučila sam cijelo vrijeme biti uz roditelje i malu Michelle. Strah od toga što će se dogoditi vladao je cijelim mojim tijelom, pokušavala sam ga sakriti da bi ohrabrila majku i oca, ali to mi i nije baš uspijevalo. Sve troje smo molili za istu stvar, da Michelle preživi, sve troje smo pokušavali ohrabriti jedni druge skrivanjem plača i davanjem nade iako smo u sebi svi nezaustavljivo plakali. Iščekivanje, to mi je inače jedna od mržih stvari. Ali od ovoga puta sam je još više zamrzila. Operacije je trajala vječnost, tako se meni činilo. Hodala sam gore, dolje hodnikom, i time smirivala sebe, a živcirala osobe oko mene. I tata i ja smo bili loše, ali majka... Ona je to iskazivala, u njoj nije bilo snage da sve to drži u sebi. Cijelo vrijeme je provela plačući, i mrmljajući molitve koje nismo mogli razumijeti od plača. Napokon, nakon toliko vremena izašao je doktor iz operacione sale. Izraz lica mu nije odavao ništa, pa nisam odmah mogla zaključiti jesu li vijesti dobre, ili loše. -„Familija malene Michelle ??“- upitao je. -„Da.“- jedino sam ja uspijela izgovoriti nešto. Nekolike sekunde koje je šutio činile su mi se kao sati, u glavi su mi se prevrtale svakakve misli, ponajviše one loše. Šta ako nije preživila ? Šta ako je stanje još gore ? Šta, šta... Hvala Bogu pa mi je razmišljanje napokon prekinuo on. -„Dobro je. Operacija je prošla uspiješno.“- kada je izgovorio te riječi, zagrlila sam majku što sam jače mogla. -„Vidiš, vidiš da će sve biti dobro.“- tješila sam ju iako sam i ja mislila na najgore. -„Kada ju možemo vidjeti ?“- upitala je. -„Ne možete odmah. Jer još nije pri sebi, ali važno je da znate da je sve prošlo u redu. Ali.. nažalost još uvijek neće moći hodati, to ste mogli i pretpostaviti.“ -„Vi ste Stefani ?“- prišla nam je medicinska sestra. -„Da..“- rekla sam, pomalo zbunjeno. -„Neko vas treba ispred bolnice.“- rekla je i otišla. -„Idem vidjeti tko je.“-bilo mi je čudno, tko mene traži sada. –„Vratiću se brzo. I osmijeh na lice, Michelle je dobro.“- barem sam na trenutak izmamila osmijehe mojih roditelja. Nisam mogla ni pretpostaviti tko me treba vani, da budem iskrena nije me toliko ni zanimalo, jedino važno mi je bilo da je Michelle dobro, da će sve biti u redu. A najmanje sam mogla pretpostaviti da je to Kevin. -„Kevin ??“- nasmijala sam se. -„Taj osmijeh govori da je sve u redu.“- upitao je uz onaj očaravajući osmijeh. -„Da.. Michelle je dobro.“- rekla sam radosno i otrčala mu u zagrljaj. Iznenadila sam nas oboje, pošla sam se izvući misleći da sam možda pogriješila, ali on me još jače privukao sebi. -„Vidiš, sve će biti u redu.“- progovorio je, i sjeli smo na klupu. -„Hvala što si došao.“- rekla sam. -„Morao sam vidjeti jel sve u redu. Danas te nije bilo u školi, pa sam pomislio da...“ -„Kevin...“- nasmijala sam se. -„Molim ?“ -„Šta se dogodilo sa tobom ?“ -„Ništa.. šta ?“- nasmijao se. -„Kada si postao tako dobar ?“ -„Od kako sam se bolje upoznao sa tobom.“ -„Stvarno ?“- bila sam iznenađena njegovim riječima. -„Stefani, tek sada vidim kako sam glup, kreten bio. Nisam vidio da si ti..“ -„Šta ?“ -„Posebna. Nikada nisam nikoga upoznao poput tebe.“ Samo sam se nasmijala, nisam znala šta da kažem na njegove riječi. Osjećala sam da.. ali nisam bila sigurna. Ja sam osjećala nešto posebno kada sam uz njega, ali uvijek sam tu ljubav smatrala nemogućom pa sam ju pokušavala potisnuti. -„Ovaj, može ovako. Večeras u 8 ?“ -„Gdje ?“- upitala sam sa ogromnim osmijehom na licu. -„Idemo malo prošetati. Ja ću te pokupiti, naravno ako želiš ?“ -„Nije te stid ?“ -„Stefani ! Briga me šta ostali kažu. Okej ?“ -„Okej, čekam te.“- rekla sam i otrčala natrag u bolnicu. Nisam mogla vjerovati, Kevin. Onaj Kevin, najpopularniji dečko u školi pozvao me van. Sve ovo danas činilo se predobro da bi bilo stvarno, ali jeste. Sve ovo se dešavalo. Osmijeh cijeli dan nije silazio sa mog lica. Michelle je morala još večeras prenoćiti u bolnici. Mama je bila uz nju, a ja sam odlučila prespavati kući jer svakako moram izaći sa Kevinom. Svaki put kada bi u sebi spomenula njegovo ime osmijeh bi se nacrtao od uha do uha. Ovoga puta sam odlučila za promjenu odjenuti odjeću kakvu inače ne nosim. Obukla sam jednu haljinicu, cipelice i našminkala se. Da me sada Danna vidi sigurno bi bila ponosna. A kada smo kod Danne otkako je Michelle u bolnici nije me nijednom nazvala, ni upitala u školi kako sam, sada se stvarno znam upitati da li mi je ona prijateljica ? To sada nije važno jer Kevin zvoni na vrata. -„Ej.“- rekla sam otvarajući vrata. -„Wao.“ -„Molim ?“ -„Wao. Izgledaš predivno.“ -„Hvala tiii.“- rekla sam spuštajući glavu dolje da mi se ne vide crveni obrazi. -„Idemo ?“ -„Daa. Samo da zaključam kuću, tata je i sad u bolnici.“ Tu noć, pa tu noć je nemoguće riječima opisati, to je najljepša noć u mom životu. Nikada, nikada se nisam ljepše provela. Sve je bilo tako savršeno, nisu tu bile ruže, svijeće, samo šetnja koja je nadopunila sve to. Kevin mi je pričao o svom životu, i ja njemu o svom. Koliko se različitim činili, ispalo je da smo tako slični. -„Bilo mi je divno večeras sa tobom.“- rekla sam dok smo stajali ispred vrata moje kuće. -„A tek meni. “ -„Hvala ti na ovoj predivnoj šetnji.“ -„Hvala tebi.. Za sve !“- rekao je i primakao svoje usne mojima. E to, to je bio vrhunac večeri. Poljubac.Ta noć, uz Kevina bila je nevjerovatna, nikada u životu nisam se ljepše provela, a uz sve to bila sam sretna. Michelle je bila dobro, sve se činilo savršeno. -„Ne kasnim !“- bile su prve riječi kada sam vidjela tatu kako gleda na sat dok sam ulazila u kuću. Nasmijao se. –„Ne gledam to.“ -„Ne, ne.“ -„Kako ti je bilo ?“ -„Lijepo.“- odgovorila sam kratko i odmah skrenula sa teme. –„Jel mama zvala ? Jel sve u redu ?“ -„Da, sve je u redu. Michelle je dobro.“ -„Super.“ Nisam znala o čeme više da pričam sa njim, nikada nisam puno komunicirala sa ocem. -„Idem ja. Već je kasno pa..“ -„Laku noć“ -„Laku noć i tebi tata.“- prišla sam i zagrlila ga. Michelle je trebala večeras izaći iz bolnice, ja sam kao i uvijek otišla u školu. Ali ovoga puta sam se nadala da ću se napokon smijati u školi, da mi se neće rugati. Kevin je došao po mene, ušli smo u školu držeći se za ruke. Gdje god smo prolazili svi su šaputali, i neki bi se čak nasmijali. Htjela sam da se vratim, da ne sramotim Kevina, ali njegov snažni stisak ruke govorio je da ga je briga za ostale. -„Svi gledaju u nas.“- prošaputala sam. -„Neka se naviknu.“- nasmijao se, prijao mi je njegov osmijeh. Tako me ohrabrivao i činio sretnom, sigurnom. -„Heej Kevine ! Šta radiš sa tom štrebericom ?“- prišli su nam Kevinovi drugovi. -„Ne zovi je tako.“- rekao je grubo Kevin. -„A kako ću ? Kako da nazovem curu koja je dadilja svojoj sekici ? A daj Kevine zezaš me jel da ?“ -„Michael, izvini joj se.“ -„Molim ?“- nisam htjela da se Kevin svađa sa svojim prijateljima zbog mene i zbog toga sam se osjećala neprijatno. -„Izvini joj se !“- ponovio je jače, a ruka kojom je držao moju bila je mokra od znoja. -„Daj Kevine jesi ti normalan ? Šta ti imaš sa štrebericom ?“ Nije oklijevao ni trenutka, opalio ga je šakom svom snagom. Micheal se nije nadao, pao je na pod od udarca. Kevin me povukao za ruku. -„Kevin, stani !“- vikala sam. -„Idemo !“ -„Ali ne možeš zbog mene...“ -„Mogu ! Sve zbog tebe, idemo !“ -„Ali škola...“ -„Idemo odavde !“Sjedili smo na klupi, i oboje šutili. Tišina je dugo trajala, a onda je prebacio svoju ruku preko mog ramena. -„Oprosti, oprosti što sam te dovela u ovu situaciju.“- prošaputala sam. -„Ti nisi kriva, jednostavno nisam bio svijestan sa kakvim se osobama družim..“ -„Ali sve zbog mene, sada će se smijati i tebi zbog mene.“ -„Stefani, zar ne shavataš ? Nikada ti se nisi smijali zbog izgleda, naprotiv ti si prelijepa. Samo tražili su, mogu reći i 'smo' nekoga za ismijavanje, kao u svakoj školi. A ti, pa ti si uvijek bila izdvojena od ostalih, sama, u svom svijetu, uz to učenica sa svim peticama. Zato..“ -„Shvatam... A ne zbog izgleda ?“ -„Ne.. Ti si prelijepa, ponavljam. Ali nisam se zbog toga zaljubio u tebe, ti si predobra, u duši prije svega.“- rekao je i poljubio me. -„A ja nisam primjetila da si ti predivan, sve dok se nismo bolje upoznali..“ -„Nisam ni bio.. Uvijek sam mislio da je najveće carstvo biti glavna faca u školi, tako sam se ponašao. Ali ti si mi pokazala sve.. Nisi ništa govorila ali ti dani provedeni uz tebe..“ Nasmijala sam se. –„Ne mogu vjerovati da sam markirala cijeli dan škole.“ -„Oprosti..“- nasmješio se. -„U redu je. Potajno sam željela isprobati kako je to barem na dan biti 'faca', pobjeći sa nastave.“ -„ii ?“ -„Bila sam faca, tako sam se osjećala dok si me ti držao za ruku, pred svim ostalim.“ I jesam, u tom trenutku bila sam tako sretna uz svu tu tugu koju sam osjećala zbog tih dešavanja, ali dok me on držao za ruku, dok smo trčali ispred ostalih.. pa osjetila sam neku snagu, osjetila sam ljubav. -„Ej Stefani.“- povikala je mama iz kuhinje. -„Mamaaa ! Stigle ste ! Gdje je Michelle ?“ -„Gleda TV. Kako je bilo u školi danas ?“- uobičajno pitanje svake majke. -„Dobro, kao i uvijek.“- rekla sam i brzo otrčala u sobu ka Michelle. -„Michelle !!!“- povikala sam i zagrlila svoju sestricu. Osmijeh je napokon bio na njenom licu. –Kako si mi ?“ -„Dobroo. Ti ?“ -„Nije loše.“- napravila sam onaj lažni osmijeh, koji nikada nije prolazio kod Michelle. -„Šta si uradila ?“- upitala je. -„Ništa.“- odgovorila sam kratko. -„Jesi.“ -„Nisam.“ -„Jesi ! Šta ?“ -„Okej, markirala sam danas. Nisam bila u školi.“- prošaputala sam. -„Štaa ?“- upitala je ozbiljno, a onda se počela smijati. -„Nije smiješno Michelle. Šta će reći mama kad sazna ?“ -„Čekaj stvarno jesi.Ja sam mislila da me zezaš, aa sama si pobjegla ?“ -„Nee, sa Kevinom.“ -„Čekaj, čekaj. Dugooo me nije bilo.“- nacerila se, iako je bilo gotovo 7 godina razlike između nas dvoje, Michelle je jedina osoba kojoj sam mogla povjeriti svoje tajne, znala sam da me neće izdati. -„Pa.. Kevin je moj dečko.“-„Imaš dečkaaa ?“- povikala je, a ja sam joj rukom začepila usta. -„Tišeee !“ -„Imaš dečka ?“- rekla je tiše. -„Da..“- odgovorila sam postiđeno. -„Kevin ? Onaj što ti se rugao ??“ -„Da.. Ali on me voli, i ja njega. Predivan je Michelle.“ -„Samo se nadam da te ne iskorišćava. Ako si ti sretna i ja sam.“- rekla je zagrlila me i baš tada je mama ušla u sobu. -„Zašto se vi grlite ?“ -„Af nedostajale smo jedna drugoj.“- preduhitrila me u odgovoru Michelle. Nasmijala sam se i namignula joj. -„Mama ja idem sa Dannom u shopping paa...“ – Danna me nazvala da odemo zajedno u shopping, izgleda da je ona jedna od rijetkih kojoj ne smeta moja veza sa Kevinom, šta znaš možda je ovo prilika da se više zbližim sa njom, htjela bih imati pravu, iskrenu prijateljicu. -„Odlučila si potrošiti ušteđevinu ?“- nasmijala se jer je znala da ušteđevinu čuvam, ni sama ne znam za što. -„Da.. Potrebna mi je nova odjeća, mislim nisam ni bila svjesna šta nosim, i možda usput odem kod frizera.“ -„Odakle odjedanput ta promjena ? Nije valjda onaj Kevin zaslužan za to ?“- upitala je kroz smijeh. -„Molim ? O-o-odakle ti znaš ?“- eh, ovo je bilo iznenađenje,odakle mama zna za Kevina. -„Idući put nemoj ostavljati mobitel u kuhinji, znaš kada zvoni ja se moram javiti. I da pozdravio te.“ -„Čekaj, ti si razgovarala sa njim ???“- upitala sam pomalo ljutito, ali takve su majke, vole 'zabadati nos' u naše stvari. -„Oprosti Stefani ali...“- nasmijala se, -„Ali sam sretna zbog tebe.“- rekla je i zagrlila me. Znači, nije joj smetala moja veza sa Kevinom, to je bila dobra stvar. Niko nam nije stajao na putu, ako zanemarimo njegove drugove. Shopping sa Dannom bio je savršen, Danna se tako lijepo ponašala prema meni, izabrala mi je odjeću, smijala se sa mnom, onako baš poput prave prijateljice. I to me stvarno činilo sretnom. -„Wao, izgledaš predivno !“ -„Hvala Danna, ovo je sve zahvaljujući tebi.“ -„Ma daj, trebala ti je mala promjena pogotovo sada kada su svi pogledi upereni u tebe, zbog Kevina.“ -„Ah da.“- nasmijala sam se. -„Oprosti što sam se onako ponašala prema tebi, znaš, nisam se ponijela kao prijateljica. Ustvari, nisam se uopšte ponašala tako dobro prema tebi kao ti prema meni.“ -„U redu je. Prošlo je to.“ -„Hvala ti.. Hvala ti što si tako dobra.“- prišla je i zagrlila me, prvi put sam ju vidjela tako iskrenu i to mi je izmamilo ogroman osmijeh na lice, napokon mi se činilo da će sve biti u redu. Michelle je dobro, ja sam u sretnoj vezi, ne rugaju mi se više, imam prijateljicu... -„Eeeeej !“- povikala sam dok sam ulazila u kuću sa kesicama u rukama i novom frizurom. -„Izgledaš predivno !!“- povikala je Michelle. -„Hvala malena. I mama, šta misliš ??“- prišla sam mami. -„Šta mislim ?“- povikala je ozbiljno. -„Mama, šta nije u redu ?“- upitala sam zbunjeno. -„Zvala je profesorica Wayne. Nisi bila cijeli dan u školi, ni ti ni Kevin.-„Zvala je profesorica Wayne. Nisi bila cijeli dan u školi, ni ti ni Kevin.“ Mogla sam i pretpostaviti da će zvati, da će jedva dočekati da majki kaže nešto loše. -„Mama.. mi..“ -„Dosta Stefani ! Ako ćeš nastaviti ovako bolje ostavi se tog dečka, kako ja vidim uvlači te samo u gore stvari.“ -„Mama to nije istina !!! Kevin nije takav !“ -„A kakav je ? Zbog njega si markirala cijeli dan škole.“- ljutito je vikala. -„Nisam ni ja savršena mama ! Mogu i ja jednom..“ -„Dosta !“- prekinula me. -„I jeste dosta.“- rekla sam i istrčala iz kuće. Bilo mi je dosta svega, stvarno. Majka je ta koja me kontrolira cijeli život, ništa ne mogu učiniti sama, ništa ne mogu imati svojom zaslugom. Ne mogu raditi što želim, tako mi je svih 17 godina. Čak ne mogu ni sama izabrati koga ću voljeti, šta i tu će mi osobu ona naći, moraću voljeti nekoga ko se njoj dopada. Išla sam ulicom i brisala suze sa lica, pozvala sam Dannu da se nađemo u parku. Savjet prijateljice, razgovor sa njom sada mi je stvarno bio potreban. -„Ej, jesi dobro ?“- prišla je i zagrlila me. -„Onako.. I ne baš.“- sjeli smo na klupu. -„Šta se dogodilo ?“- upitala je. -„Mama, saznala je da sam markirala cijeli dan sa Kevinom. I sada je ljuta zbog toga, i govori da me Kevin kvari.“ -„Stefani, ona je majka.Moraš ju razumjeti.“- držala me za ruku dok je govorila. Danna je stvarno u zadnje vrijeme iskrena prema meni, osjećam da mi je prava prijateljica. -„Neka ona mene razumije.“ -„Ako voliš Kevina shvatiće. Shvatiće da ste jedno za drugo, shvatiće da vas ne može razdvojiti i popustiće. Kada vidi da ga voliš biće joj žao.“ -„Misliš?“ -„Sigurno, zato i ne pomišljaj da prekineš sa Kevinom..“ -„To nikako !“- prekinula sam ju. -„Biće sve u redu. Znaš kakve su majke, a što se markiranja tiče pa možeš i ti jednom. Nisi svetica.“- nasmijala se i zagrlila me. -„Danna hvala ti puno.“ -„Znaš da me možeš nazvati, uvijek.“ -„Gdje ideš sada ?“- upitala je vidjevši da sam ustala sa klupe. -„Moram vidjeti Kevina.“ Nasmijala se. –„Sutra dolazite u školu ?“ -„Naravno, nećemo markirati do kraja školske godine.“ Čekala sam Kevina u parku, tako smo se dogovorili. Mislila sam da neće doći, čekala sam ga dugo, ili se meni tako činilo. Odjedanput osjetila sam kako me neko zagrlio sa leđa, taj zagrljaj odmah sam osjetila neku toplinu. Njegov zagrljaj. -„Mislila sam da nećeš doći !“ -„Zar možeš to pomisliti ?“- poljubio me i sjeo pored mene. -„Pričao si sa prijateljima ?“- upitala sam. -„Ne, ne želim.“ -„Ali..“ -„Ako tebe prihvate onda dolazi u obzir da se pomirimo, drugačije ne.“ Nasmijala sam se. –„Toliko me voliš ?“ -„Nisi ni svjesna.“ „Ti si zaboravila na moj test ?“- zaustavio me zagrljajem u hodniku škole Kevin. -„O moj Bože. Jesam ? Ajde idemo odmah u knjižnicu.“- povukla sam ga za ruku i počela trčati ka knjižnici. -„Odmah si se uozbiljila ?“- nasmijao se. -„Nee. Ali ti taj test moraš proći, ne bih da mi momak iduće godine opet ide u školu.“ -„Uff ne bih ni ja.“ -„Ajde onda.“ -„Neće ti se mama ljutiti ako kasnila doma, mislim završila je škola.“ -„Ne zanima me. Ajde uzmi olovku.“ Bio je u pravu, ustvari mogla sam i pretpostaviti da će ju nakon markiranja svaka sitnica ljutiti. -„Gdje si do sad ?“- dočekala me na vratima. -„Mama, molim te. Pomagala sam Kevinu za test.“ -„Kevin ? Kevin, samo Kevin. Dosta je, taj dečko će te stvarno pokvariti.“ -„Mama !!!!! Molim te.“- povikala sam ljutito. -„Moraš ići u šetnju sa Michelle. Zaboravila si ?“ -„Evo idemo odmah. Jedva čekam da izađem.“ Samo me grubo pogledala, otrčala sam do Michelline sobe. -„Idemo ?“ -„Kasniš.“- rekla je. -„Michelle, nemoj i ti molim te.“ Bacila sam torbu pokraj kreveta i izašla bez pozdrava sa Michelle vani. -„Gdje si bila do sad ?“- upitala je. -„Šta ? I ti glumiš majku ?“ -„Samo pitam.“ -„A zašto si ti takva ?“- upitala sam primjetivši njeno tužno lice. -„Ja sam dobro.“ -„Nisi, vidim ti na licu.“ -„Zašto si se tako zadržala u školi ?“ -„Bila sam sa Kevinom.“ -„Ah, Kevin.“- prošaputala je. -„Šta ? Zar i ti imaš nešto protiv njega ??“- stala sam i povikala. -„Ne, ali.. Izgleda da ti je on puno važniji od mene.“ -„Molim ?“- upitala sma zbunjena njenim riječima. –„Šta pričaš ?“ -„U zadnje vrijeme si uvijek sa njim, a sve manje sa mnom. On ti je važniji od mene.“ -„Michelle.“- sjela sam pored njenih kolica. –„Zašto to govoriš ? – upitala sam držeći ju za ruku. -„Stefani, znaš da svakog trenutka mogu umrijeti. Znaš da sam bolesna. Zar ne želiš provesti više vremena sa mnom ? Uskoro me neće biti, onda ti neću biti smetnja.“ -„Prestani ! Nećeš umrijeti !“ -„Znaš da hoću.“ -„Nećeš !“- rekla sam i zagrlila ju, pokušavala sam suzbiti istinu i uvjeriti samu sebe a i nju da se neće to dogoditi.-„Hej, kako je prošao test ?“- bile su prve riječi koje sam uputila Kevinu danas. -„A da me prvo poljubiš ?“- nasmijao se. -„Evo ga.“- poljubila sam ga. –„To mi raspoloženje govori da je sve prošlo u redu, ili se varam ?“ -„Prošao sam ! Prošao sam !“- vrisnuo je i zavrtio me. -„Heej, pa čestitam !“- nasmijala sam se. Bila sam presretna zbog njega. To je bila stvar koja ga je mučila u zadnje vrijeme, da li će proći test. I prošao je, zahvaljujući meni. Možda bi neko poput njega sada rekao da bi volio da do ovoga nije došlo ali on misli suprotno. Upravo zbog ovoga nas dvoje smo zajedno danas. Barem je nešto išlo kako treba, naša veza. Stvari kod kuće, što se tiče majke su se samo pogoršale. Zabranila mi je izlazke sa Kevinom, jučer sam joj rekla da smo prekinuli. Moram ju nekako smiriti, boli me što ju lažem ali... Ona je ta koja zabranjuje našu vezu. Misli da me Kevin pokvario, a koga iskrena ljubav može pokvariti ? -„Čestitam !!“- prišla nam je Danna i zagrlila me. -„Mene grliš ?“- nasmijala sam se. -„Ti si mi prijateljica, a i ne bi ti se sviđalo da zagrlim Kevina.“- rekla je kroz smijeh. Stvari između Danne i mene su također bile super. Sada sam se uvjerila da mi je prava prijateljica. Stvarno se tako pokazala u zadnje vrijeme. -„Večeras dolazite na moju zabavu ??“ -„Ja da.“- dobacio je Kevin. -„Ja ne znam kako ću se izvući od mame. Pokušaću, pokušaću doći barem na deset minuta. Obećajem.“ -„Ovo ne smiješ propustiti, uostalom možeš doći kada oni zaspu.“ -„Snaći ću se, nadam se.“ -„Ajde onda, vidimo se večeras.“ __ -„Ej Michelle.“- ušla sam u kuću, Michelle je sjedila i čitala knjigu. -„Tebe sam čekala.“ -„Daa ? Reci.“- sjela sam pokraj nje. -„Puno sam razmišljala, i stavrno ti dugujem ispriku. Žao mi je što sam rekla one stvari za Kevina, da ti je važniji i to. Znam da me ti voliš, i trebaš imati svoj život. Ne želim biti tvoja smetnja.“ -„U redu je.“ -„Ne. Nije. Ponijela sam se tako bezobzirno. Oprosti mi. Volim te.“- zagrlila me. -„Michelle... Volim i ja tebe malena.“ Navečer, baš sam pomislila da je majka zaspala, ipak je bila umorna krenula sam izaći. Morala sam nekako doći na tu zabavu. Ali moja majka uvijek stvara neke probleme. -„Gdje si ti krenula ?“- zaustavila me na vratima, a ja.. ja sam ostala bez riječi, samo sam gledala u nju. -„Ide kod Maje. Ostale su mi neke bilježnice kod nje, a potrebne su mi za školu sutra.“- čula sam Michellin glas. Spasila me, bila sam tako blizu da se izdam. -„Ouh, idi onda. Ali vrati se brzo. U redu ?“ -„Hvala !“- prošaputala sam kad se majka okrenula Michelle. Ona mi je samo namignula.-„Ipak si došla ?“- dočekala me Danna na vratima, jedva sam ju čula od preglasne muzike koja je vladala prostorijom. -„Daa, ali ne smijem ostati do dugo.“ -„Aaa nemoj mi reći da si uprskala nešto ?“ -„Jesam, rekla sam mami da idem po neke bilježnice. Znači, 30 minuta je maksimala.“ -„A daaaaj.“ -„Sorry.“ -„Okej, ali onda idemo iskoristiti tih 30 minuta.“ -„Gdje vi idete ?“- zagrlio me sa leđa Kevin. -„Ej.“- rekla sam i poljubila ga. -„Drago mi je što si došla.“ -„Još da mogu ostati duže od 20,30 minuta..“ -„Argh. Sorry, ali tvoja mama mi počinje ići na živce.“ -„Ne mora ti biti žao, ti njoj odavno ideš na živce.“- nasmijala sam i još jednom ga poljubila. -„Ajmo golupčići. Ideeeemo plesati !“- povukla me za ruku Danna. -„Oćeš piće ?“- upitala je. -„Daj.“- povikala sam. -„Oćeš ....“- nisam razumijela od muzike šta je rekla, samo sam odgovorila potvrdno i ne sluteći da je to alkohol. Nakon što sam popila nekolike čaše, otišla sam do Kevina da plešemo. -„Zašto ti to piješ ?“- upitao me. -„Super je.“ -„Ali... Ne možeš.“- rekao je uzeo mi čašu iz ruke. -„Zašto ?“ -„To je alkohol Stefani !“- povikao je. -„Molim ?“ -„Okej, samo prestani to piti. Po glasu vidim da si i previše uzela za sebe.“ -„Ne mogu vjerovati.“- rekla sam i sjela na stolicu. -„Jesi dobro ?“- prišao mi je. -„Nee ! Pila sam alkohol.“ -„Nisi znala.“- tješio me a onda sam bacila pogled na sat. -„O moj Bože ! Kasnim !!! Moram ići.“- rekla sam i istrčala. Prošao je sat i po. Tako brzo. Nisam mogla vjerovati, pila sam alkohol, još gore kasnim kući, a najgore tek slijedi. Mama. Sada neću uvaliti u nevolje samo sebe, nego i Michelle. Ne, ne i Michelle. Čekala me u kuhinji mogla sam i pretpostaviti. -„Gdje si ti dosad ??“- dočekala me ljutito. -„Mama, oprosti...“ -„Gdje si bila ???“ -„Mama..“ -„Ah“- uzdahnula je. –„Smrdiš po alkoholu.“-„Mama, mogu objasniti.“- jedva sam govorila. -„Daa, sve ćeš mi objasniti sutra. Odlazi u sobu, ne mogu te gledati takvu. O moj Bože šta se dogodilo sa mojom kćerkom?“ -„Mama, molim te...“ -„Odlazi !“- povikala je ljutito, a ja sam plačući otrčala u sobu. Koliko god sam pokušavala zadržati plač nisam mogla, čak sam uspijela probuditi i Michelle. -„Stefani, Stefani jesi dobro ?“- pitala je zabrinutim glasićem. -„Dobro sam. Spavaj.“ -„Nisi dobro. Stefani šta se dogodilo ?“ -„Vidiš, zakasnila sam sat i po. Mama je ljuta.“- nisam htjela reći uz to da sam pila alkohol, nisam popila toliko da se napijem, da ne znam šta govorim ali grizla me savijest zbog te dvije čaše. -„Biće sve u redu. Odljutiće se brzo, a sada ajde spavaj.“ -„Da..“- rekla sam, a u sebi pomislila sasvim suprotno. Spustila sam glavu na jastuk i pokušala zaspati samo zbog Michelle. Tada se mobitel oglasio. Nova poruka. Bila je od Kevina. -„NADAM SE DA JE SVE U REDU. VOLIM TE.“ Nisam mogla ni odgovoriti, mogla sam biti poput Michelle i nadati se da će sve proći u redu ali.. ja sam uvijek bila pesimista. Uvijek sam mislila na loše, možda je ovo bilo baš vrijeme da prestanem misliti tako. I odlučila sam, odlučila sam suprotstaviti se mami. Moram, ako želim sada pa na dalje biti sretna, ne želim da me ona kontrolira cijeli život. -„Otrijeznila si se ?“- ujutru me dočekala sa tim riječima. -„Nisam ni bila pijana. Gdje je tata ?“ -„Otišao je na posao, budi sretna što mu nisam rekla istinu.“ -„Zašto nisi ? Ionako sve radiš za mene, zašto jednostavno nisi ja ?“ -„Kako to ti pričaš sa mnom ? Ne okreći temu.“ -„Hoću ! Ide mi na živce više sve, pa i ti. Dosta je ! Dosta je tvojih prodika i tvoje kontrole. Punim osamnaest godina za mjesec dana a ti se ponašaš prema meni kao da imam jedanaest.“ -„Stefani !“ -„I da. Jučer sam bila sa Kevinom, nismo prekinuli ! Volim ga shvati ! I još jednom nisam znala da je u soku alkohol, znaš da ga nisam nikada okusila.“ -„Dosta je Stefani ! Prestani pričati više !“ -„Prestani ti kontrolirati moj život. Volim Kevina i nećeš nas razdvojiti.“- rekla sam i istrčala iz kuće zalupivši vratima. Koliko god loših stvari sam možda rekla osjećala sam se bolje, osjećala sam se pobjednikom iako to sigurno nisam bila. Toliko toga sam držala u sebi, lijep je osjećaj napokon izbaciti to sve iz sebe. Volim majku, više od svega ali... ovo više nisam mogla izdržati. Od Kevina me neće razdovojiti, to ne. -„Jesi dobro ? Sorry za sinoć, nisam znala...“- ispričavala mi se Danna zbog alkohola. -„U redu je. Nisi ti kriva, ja sam rekla da hoću iako nisam čula šta govoriš.“ -„Jesi imala problema sa mamom ?“ -„Itekakvih.“ -„Još jednom sorry, imam osjećaj da sam ja kriva za sve.“ -„Ne, ne.. Nisi, baš mi je ovo trebalo da napokon izbacim iz sebe svu ljutnju.“-„Eej, gdje si ti ?“- prišao mi je Kevin poslije nastave. -„Ej.“- poljubila sam ga. –„Tu sam.“ -„Jesi dobro ?“- upitao je i sjeli smo na klupu. -„Pa i ne znam. Jutros sam se suočila sa mamom, rekla sam joj da ne može više kontrolirati moj život..“ -„Pa to je dobro.“ -„Prvih sat vremena bilo je odlično ali.. ne znam. Možda sam upravo učinila ogromnu pogrešku.“ -„Ej, biće sve u redu. Ne brini.“- zagrlio me. -„Ona je samo majka, brine se za mene. Pretjerala sam, možda je najbolje da joj se izvinem.“ -„Ti znaš najbolje.“ -„Ćao Kevin, ćao Stefani.“- prišli su nam stari Kevinovi prijatelji koji su se sa njim posvađali upravo zbog mene. -„Michael ? Šta ti hoćeš ?“ -„Glee, ljudi ja samo hoću da se izvinem, i tebi Kevine a posebno Stefani.“ -„Molim ?“- bila sam iznenađena time što govori. -„Pogriješio sam u vezi tebe, ti si ustvari predobra, prelijepa cura.“ -„U redu je.“ -„Kako je u redu ?“- grubo je upitao Kevin. -„Kevine, u redu je.“ -„Stvarno, pogriješio sam. Ne lažem vas, i ostali se slažu.“- nasmijao se Michael. -„Samo nam se izvinjava.“- smirivala sam Kevina. -„U redu, u redu. Sada možete ići.“ -„Još jednom izvinite.“ – rekao je Michael, i udaljio se od nas. Meni je djelovao iskreno, možda je i on poput Danne shvatio neke stvari. Možda nas ipak ne laže, možda ipak želi ostati Kevinov praijtelj kakav je bio. Ma koliko ja optimistična ili suprtono od toga bila nisam znala šta je prava istina, ali bilo je bolje nadati se da su bili iskreni. Imala sam ja puno više problema od toga. -„Gledaj mama.“- prišla sam joj nakon što cijelu veče nije sa mnom progovorila ni riječi, odlučila sam joj se izvinuti, ipak sam bila malo pregruba. -„Stefani..“ -„Da ?“- nije mi odgovorila samo me zagrlila, to mi se činilo kao idealno pomirenje bez riječi. -„Oprosti mila. Imala si pravo. Ne mogu ti zabraniti vezu sa Kevinom, naprotiv srećna si kada si s njim.“ -„Mama, oprosti ti meni.“ -„U redu je mila.“ -„Napokooon !“- u kolicima u sobu je ušla Michelle. Obje smo se nasmijale. Zagrlila sam i Michelle. Brdo zagrljaja danas, napokon smo se svi smijali, činilo se da je sve u savršenom redu. U nekim trenucima sve se činilo poput sna, ja sretna ? A onda poruka na mobitel. Nepoznat broj. -„Daj ostavi više Kevina, on tebe žali i svaki dan odugovlači da te ostavi. Ostavi nas na miru, mi se volimo. Žao mi je ako si umislila da te voli, ne shavataš da te iskorištava a zapravo je u vezi sa mnom.“Ne, ovo se neko mora da šali sa mnom. Ovo ne može biti istina. Pa, Kevin me nikada ne bi lagao. Nisam mogla vjerovati u tu poruku ali sve mi je to nekako ličilo na starog Kevina. Pa možda je nemoguće to kako se odjedanput promijenio. Možda je sve ovo istina. Ali moram se uvjeriti da ovo nije tačno. -„Jel sve u redu seko ?“- pitala me Michelle. -„Da,da mila. Ajde idemo na spavanje.“- nisam htjela govoriti joj ništa, poljubila sam ju za laku noć i udubila se u svoje misli. Cijelu noć nisam oka sklopila, samo sam razmišljala o toj poruci, pokušavala sam samu sebe smiriti da to nije istina ali opet... Opet je strah preovladavao, strah da sam cijelo vrijeme bila samo Kevinova igračka. Ova noć mi se činila duža od ostalih, samo sam čekala da svane jutro i da idem u školu. Jedva sam čekala da razgovaram sa njim. -„Heeej mila.“- zagrlio me Kevin, a ja sam ga grubo odbacila od sebe. -„Jel sve u redu ?“- nasmijao se. -„Dokle me misliš lagati ?“ -„Molim ?“ -„Dokle misliš iskorištavati me ?“ -„Čekaj, čekaj. O čeme pričaš ti ?“ -„Dobro ti znaš o čeme pričam !“ -„Stefani, molim te.“ -„Tvoja djevojka mi je poslala poruku. Sada mi je sve jasno.“ -„Stefani nije istina. Koja djevojka ?“ -„Uvjeri se sam !“- rekla sam pružajući mu u ruke mobitel. -„Stefani mogu objasniti !!“ -„Ah, možeš objasniti ?? A ja sam negdje duboko u sebi se nadala da to nije istina.“- rekla sam dok su mi se suze slivale niz lice. -„Ne mogu vjerovati !!“- rekao je i udario nogom od stolicu. -„Reci mi istinu ! Hoću da čujem istinu !“- vikala sam. -„Stefani, u redu. U početku mi je to bio cilj...“ -„Molim ?“ -„Htio sam da glumim da mi se sviđaš da bi mi pomagala oko ispita i... bio sam u vezi sa Melanie.“ -„Melanie ????“- Melanie je baš kao i Kevin bila najpopularnija cura u školi. Sve cure su tračale za njom, i htjele biti poput nje. A momci... -„Ali sve se promijenilo Stefani. Bio sam iskren, nije išlo po planu, stvarno sam se zaljubio.“ -„Na što sam i ja spala. Ne mogu vjerovati.“ -„Stefani govorim ti istinu. To je bio samo plan ali nije ništa bilo tako. Nisam te lagao, volim te.“ -„Prestani ! Samo prestani pričati !!!!“- rekla sam i otrčala brišući suze sa lica. -„Stefani jesi dobro ???“- zaustavila me Danna. -„Danna !“- rekla sam i zagrlila ju. -„O moj Bože. Šta se dogodilo ?“ -„Ja sam glupačaaa, obična glupača !!“ „Idemo kod mene. Prijaće ti jedna moja topla čokolada. A uz to ćeš mi sve lijepo objasniti, oke ?“ -„Danna..“ -„Molim ?“ -„Hvala ti, hvala ti što si tu za mene.“ -„U redu je mila.“- rekla je i zagrlila me. Imala je pravo, pravi odličnu toplu čokoladu, barem su suze prestale liti na neko vrijeme. Godilo mi je biti uz nju, prvi put sam u životu osjetila kolika je važnost imati uz sebe prijateljicu. -„Okej, sada mi reci šta se dogodilo ?“ -„Sinoć pred spavanje došla mi je poruka. Pisalo je da me Kevin iskorištava i odugovlači da prekine sa mnom, a u stvari je u vezi sa tom curom što mi je poslala poruku. „ -„Ne razumijem.“ -„Nisam ni ja razumjela. Sve dok mi nije objasnio. Zamisli, ja se ponadam da će reći da je to obična prevara, nee.. on..“ -„Neću da vidim suze. Ne zaslužuje ih.“ -„Danna plan mu je bio da me iskoristi, zbog testova i zbog tko zna čega. Bio je u vezi sa Melanie.“ -„Lagao te ?“ -„I da, još me laže da me stvarno zavolio, da nije išlo po planu, da se zaljubio. Možeš misliti ?“ -„A šta ako je to istina ?“ -„Nije istina Danna !“ Nisam htjela još vjerovati i u to pa da me kasnije košta. Vjerovala sam mu previše toga, da bi me na kraju izdao. Nikada sebi neću oprostiti zbog ovoga što sam uradila. Kako sam mogla i pomisliti da će se najpopularniji dečko iz škole zaljubiti u mene, štrebericu. -„Pokušavam pomoći.“ -„I ja sam vjerovala u svašto. Da se on zaljubi u mene ?“- nasmijala sam se kroz plač. -„Gledaj me.“- rekla je podižući rukama moje oronulo lice. –„Prelijepa si, i ako to Kevin ne vidi onda ne zaslužuje niti da ga spomeneš. Budi još jača, nemoj da uspije u svom cilju.“ -„Znaš u pravu si ! Neću trošiti svoje suze na njega !“- rekla sam brišući suze sa lica. -„Takvu te volim.“- rekla je i zagrlila me. -„Hvala ti još jednom.“ -„Ajde prestani se zahvaljivati nego idemo.“ -„Gdje idemo ?“ -„A gdje idemo kad smo tužni ?“ -„Ne znam ?“- nasmijala sam se. -„Shopping mila !“ -„Ali...“ -„Već sam smislila. Ne brini, vodimo Michelle sa nama.“ -„Ne smeta ti što će ići sa nama. U kolicima..“ -„Nee..“- rekla je uz tužni pogled. –„Stvarno mi je žao što sam ti nekada govorila kako ti je ona smetnja. Nisam bila svjesna koliko se vas dvije volite.“ Samo sam se nasmijala i krenula sa njom. Bilo je predivno, smijala sam se i bez Kevina, ali ne onako kao kad sam s njim. Kad sam s njim imam najljepši osmijeh na svijetu. Prošla je sedmica otkako nisam sa njim pričala, u školi ga izbjegavam, iako me uporno pokušava zaustaviti. Ne znam, nedostaje mi taj osmijeh.Došao je i taj dan. Moj 18. rođendan .Bila sam presretna, svi su bili tu, seka, Danna svi ,osim njega.. Očekivala sam ga barem da mi čestita rođendan. Osjećala sam da mi je barem to dužan nakon ovih mjesec dana. Mama je vikala iz njezine sobe da dođem na prozor..I zaista. Imala sam što vidjeti.. Obučen u crno odijelo, sa 18 ruža , čekao me on. Da Kevin. Otpjevao je moju najdražu pjesmu.Rastopila sam se. Emocije su mi bile raznovrsne i nisam znala što da radim. Zvao me k sebi.. Bila sam zbunjena, nisam znala da li mi je pametno napraviti ponovo isto grešku,ali.....otrčala sam k njemu i snažno ga zagrlila, a on je i dalje pjevao...otrčala sam k njemu i snažno ga zagrlila, a on je i dalje pjevao. Šapnuo mi je: Oprosti mi mila, nisam te htjeo povrijediti, prekinuo sam onog dana sa Melanie i shvatio da si ti moja jedina ljubav. Oprosti mi. Znam da tražim previše, ali zaista te volim, i stvar... aar... -Pssst! -prekinula sam ga - Poljubi me da ovaj poljubac pamtimo do kraja života. I da dok smo se mi lijepo ljubili, sa prozora i vratiju svi su uzvikli onaj: aaaaawwwwwwwww. Ovoliku sreću još nisam doživljela!I da ljudii. Ovo više nije san. Seka mi je potpuno ozdravila !!!! Presretna sam.. Ali to nije sve.. Prošlo je nekoliko godina naše veze i Kevin me odlučio zaprositiii!! Dada, naravno da sam pristala! Sa 25 sam se udala, a sad očekujemo bebu :) I na kraju se ipak sve u dobru pretvorilo... :)) <3Nikada nisam bila poput drugih cura, možda je to upravo zato što nikada nisam svoje slobodno vrijeme provodila sa svojim vršnjacima, zabavljajući se. Imala sam jedan zadatak, kojeg sam se dobrovoljno prihvatila, biti uz svoju sestru. Kada je imala šest godina otkrila je da ima rak. Od tada nije se promijenio samo njen život nego i moj. Odlučila sam svaki svoj slobodan trenutak biti uz nju, čuvati ju i voljeti. Nije mi smetalo kada bi mi se neki rugali kada bi me vidjeli kako navečer šetam sa svojom bolesnom sestrom a nisam na nekim zabavama poput njih. Nije mi smetalo što su mi se smijali zbog toga što nisam se provodila kao oni, meni je jedino važno bilo biti uz sestru. Barem dok je još uvijek uz mene.-„I tako su svi živjeli sretno do kraja života...“- dovršavala sam najdražu priču svojoj sestrici pred spavanje. -„Da barem i ja mogu živjeti sretno.. Do kraja života.“- progovorila je prikrivajući suze. -„Michelle... Ozdravićeš i onda ćeš i ti poput princeze živjeti sretno do kraja života.“- rekla sam, pokrila ju i poljubila. Sjela sam na svoj krevet pored njenog i posmatrala kako joj suze ne dozvoljavaju da zaspi. Već nekoliko godina gledam sestru ovakvu. Ima samo 10 godina a već je spremna, sigurna da neće doživjeti dosta toga. Od dana kada je saznala da je bolesna sve se promijenilo, ona više nikada neće biti ista. Znam. Svaku večer jedva zaspe od suza, ali kaže da joj je lakše kada sam ja uz nju, kaže da tada osjeća da je neko uz nju i da ju čuva. Istina. Tek kada sam vidjela da je i ona zaspala i ja sam spustila svoju glavu na jastuk i pokušala zaspati. Da se nisam naspavala dalo se primjetiti po tome da me alarm nije uspio probuditi na vrijeme. Kasnila sam u školu. Na brzinu sam obukla farmerke, majicu, uzela svoju torbu i izletila iz kuće. Sva sreća pa sam stigla na prvi sat, ali ne bi da nisam trčala. Sva zadihana sjela sam u klupu minut prije nego što je profesor stigao na sat. Inače, četvrti sam razred, završna godina srednje škole. Moram imati dobre ocjene ako želim studirati. Jer ako ne dobijem stipendiju neću ni moći studirati jer sav novac koji mama i tata zarada osim za kućne potrebe ide na lijekove za moju sestru. -„I ideš večeras na zabavu kod Jima ?“- upitala me na odmoru moja najbolja prijateljica Danna. -„Znaš da ne mogu. Moram izvesti sestru u šetnju ranije, a onda neću imati puno vremena.“ -„A daaj Stefani. Možeš nekada preskočiti to i otići na neku zabavu !“ -„Znaš da mi je sestra na prvom mjestu. Ne zanima me šta ćete vi reći na to.“ -„Ne moraš se ljutiti, ali kažem ti istinu. Uvijek si uz sestru, nemaš nikako vremena za sebe. Imaš 17 godinaa trebaš se provoditi.“ -„Danna, ne mogu. Možda neki drugi put.“ -„Ne, znam da nećeš ni drugi put.“ -„Sorry.. ali..“- i tada je profesorica ušla na posljednji sat i svi smo sjeli u svoje klupe. -„Opet ne dolaziš zbog sestre ??“- dobacila mi je odvratno Jennifer, dalo se primjetiti da se i raduje zbog toga. Nisam odgovorila samo sam pogled bacila na tablu i dala se u slušanje sata. Dosadno je ali bolje i to nego slušati Jennifer i ostatak.-„Ej dušo, kako je bilo u školi ?“- upitala me majka. -„Po običaju, dosadno, glupo...“ -„Znaš da je Stefani uvijek sve isto.“- nasmijala se Michelle koja je sjedila u svojim kolicima i jela. -„Uvijek isto, draga.“- nasmijala sam se. –„Šta ima za jelo ?“- upitala sam. Poslije večere otišla sam malo prošetati sa Michelle. Proljeće je, meni najdraže godišnje doba. Svaka šetnja u proljeće mi godi, a još ako sam uz sestru tada je još ljepša.Dok smo šetale uz tihi povjetarac zazvonio mi je telefon. -„Molim? „-javila sam se. -„Ej Stefani. Ajde pliiiz dođi kod mene da idemo na zabavu. Pliiiiiiiiiiz.“- bila je to Danna. -„Danna znaš da ne mogu, sa sestrom sam. Rekla sam ti drugi put.“ -„Plizzzz.“- još uvijek je pokušavala ali nije joj baš uspijevalo. -„Uostalom kada bi došla svi bi mi se smijali. Znaš da nisam baš...“ -„U redu, u redu. Ajde vidimo se sutra. Ćao.“ -„Ćao. Sorry još jednom.“ -„Zašto ne želiš ići, negdje.. gdje te zove Danna..“ – upitala me Michelle. -„Ne mogu..“ -„Zbog mene zar ne ?“ -„Ne.. Michelle nije zbog tebe. Samo ne želim.“ -„Ne, ne. Ja sam za sve kriva. Uvijek moraš biti uz mene, nemaš vremena da se provodiš..“ -„Michelle dobro sam. Ja želim biti s tobom, nisi ti kriva.“ Po suzama u očima shvatila sam da joj moje riječi ne pomažu, osjeća se krivom. Ali ovo je moj izbor, i da nema Michelle, i da nije bolesna ovako bi bilo jer.. Ja sam ja. Ja nisam poput drugih cura, imam uz sebe samu Dannu koja me također zna ostaviti na cjedilu ako je tu neka popularnija cura. Ja, pa mene niko ne želi u društvu, i to što imam Michelle čini me sretnom. Nisam htjela ni misliti na to ako se nešto dogodi Michelle šta će biti sa mnom ? Kako ću se onda ponašati.. Nisam ni znala da će sreću u moj život unijeti neko od koga se uopšte nisam nadala.-„Šteta što nisi bila sinoć, bilo je predobro.“- govorila mi je Danna. -„Nemoj mi pričati molim te.“- nasmijala sam se. -„Idući put ideš sa mnom, moraš.“ -„Vidjeću.“ -"Znaš moje mišljenje, moraš se više zabavljati, onda bi te možda više primjećivali i voljeli." -"Neee. Ja sam štreberka, kako me vole zvati. Nikada se ne bih mogla dobro zabaviti na nekoj zabavi a da me neko ne zadirkuje, uostalom pogledaj me. Nisam ti ja tip za zabavu." -"Ti si stvarno čudna."- ja sam se samo nasmijala na njene riječi. -„Hej Stefani.“- prišao nam je niko drugi nego najpopularniji dečko u našoj školi, Kevin. Inače Kevin je glavna faca gdje god dođe, sve cure su potpuno lude za njim. A ja.. ja ga na neki način mrzim, ide mi na živce i on i njegovo popularno društvo. -„Ejj.“- odgovorila sam čudno kao da sam pomislila da se ne obraća meni. -„Mogu li te pitati nešto ?“ -„Okeej.. Danna sačekaj me ispred škole.“ -„Šta hoćeš ?“- pokušavala sam biti ljubazna ali prema takvom tipu nikada. -„Tii, ti se genije. Mislim što se škole tiče. Pa..“ -„Sada sam potrebna, i sada me primjećujete.“ -„Gledaj Stefani ako ne dobijem pozitivnu ocjenu iz matematike na idućem testu padaam godinu. Ne želim to, mislim ipak je ovo zadnja godina.“ -„I šta hoćeš od mene ?“ -„Pa, pomozi mi. Možemo se naći negdje, da vježbamo. Moram proći. Molim te.“- izgledao je tako nevino dok me gledao onim tužnim pogledom, da ga ne znam otprije pomislila bi da je dobar tip ali djelovao je stvarno zabrinut. -„U redu. Sutra u knjižnici, poslije nastave.“ – rekla sam i krenula van,ali on me povukao za ruku. -„Hvala ti.“ Samo sam se nasmijala i izašla, odahnula sam kada sam došla pored Danne. -„Šta on hoće od tebe ?“- upitala, ne znam tačno jel to djelovalo kao ljubomorno pitanje ili ono prijateljsko. -„Ništa. Ništa, bezveze.“ -„Vjerujem.“- nasmijala se.-„Hej.“-zaustavila sam Kevina koji je već krenuo iz knjižnice. –„Gdje si ti krenuo ?“ -„Doma. Mislio sam da nećeš doći.“ -„Sigurno si se obradovao, ali šteta, ipak sam došla.“ -„Nije šteta, naprotiv drago mi je.“ -„Možeš misliti.“- nasmijala sam se. –„Ajde, vadi knjige.“ -„Okeej. Gledaj Stefani, ja ti nemam pojma ništa, od početka godine, paa...“ -„Pokušaću.“ -„Hvala ti još jednom, ja da sam na tvom mjestu ne bi pomogao osobi poput mene.“ -„Zašto ?“ -„Pa jedan sam od onih koji ti se ruga i to. Ali..“ -„Dobro, krenimo sa radom.“- prekinula sam ga. Nisam mnogo imala vremena da budem sa njim, ali sam pokušala da mu objasnim što više stvari i nije toliko loš učenik kakav sam mislila da će biti. Može se reći da je shvatio sve što sam mu objašnjavala, čak me pozorno slušao. Nakon predavanja koje sam mu održavala krenula sam doma. Dok sam kupila knjige, on je već bio napustio knjižnicu. Izgleda da je jedva dočekao, ubilo ga je to vrijeme provedeno tu. Vani su ga čekali prijatelji pa je valjda žurio, on je jedan od tipova kojem je svaku veče zabava. I tačno je bilo tako kako sam zamišljala, stajao je vani sa svojim prijateljima i smijao se. -„Vidimo se sutra Kevin.“- povikala sam dok sam prolazila pokraj njih misleći da će otkako sam počela mu pomagati prestati da mi se ruga. -„Gdje ?“- nasmijao se, očito da svojim prijateljima nije rekao da me molio da mu pomognem za test. Očito im nije rekao da sam mu prije nekoliko minuta pomagala oko matematike, pravio se da je sve kao prije. -„Ajde ćao štreberice.“- narugao se njegov prijatelj na što su se ostali pa i Kevin samo nasmijali, a ja ? Ja sam samo otišla i u sebi sam gorila zbog toga što sam se ikako obratila njima. Mrzila sam njihova ruganja, mrzila sam njih ali Kevin.. Pa danas sam pomislila da se promijenio i da će mi možda poslije biti prijatelj, ali očito da sam sama ne znam zašto sam cijelu večer provela razmišljajući o toj budali, pa on me povrijedio nemoguće da osjećam nešto prema njemu. Njega mrzim, ali opet.. Ne, ne može biti istina. -„Stefani !“- čula sam glas dok sam prolazila hodnikom škole. -„Šta hoćeš ?“- upitala sam grubo kada sam vidjela da je to Kevin. -„Pa zar nećemo u knjižnicu, nismo valjda završili sa matematikom.“ -„Jesmo !“- rekla sam i krenula dalje, a on je potrčao za mnom. -„Gledaj Stefani oprosti molim te, nisam mislio se onako ponašati.“ -„Kao kreten ? Kao najveća budala na svijetu ? Pomislila sam da se nešto promijenilo u tebi ali..“ -„Stefani molim te. Obećajem, danas ću reći prijateljima da ti se prestanu rugati i reću da si zapravo dobra osoba.“ -„Ne želim to od tebe, jedino što želim je da me ti pustiš na miru.“ -„Molim te Stefani. Znam bio sam kreten ali.. pokušavam i ja da se promijenim, pruži mi priliku.“ -„Ali posljednju ! I ovo radim samo zato što ne želim da padneš godinu.“ -„Nikada, nikada ti se više niko od mojih prijatelja neće narugati. Obećajem.“- uvjeravao me dok smo išli prema knjižnici. -„Nije te stid što prolaziš hodnikom sa mnom ?“- upitala sam. -„Nee. Zašto bi bilo ?“ -„Sviđa mi se novi Kevin.“- nasmijala sam se. I ovoga puta u knjižnici je bilo u redu, mogu reći i super. Ovoga puta smo se i zezali, smijali pa Kevin se nije činio tako loš. Samo se nadam da će ispuniti svoje obećanje, i nadam se da me ne laže. Čak smo zajedno izašli iz knjižnice i zajedno sa mnom prošao je pored svih učenika, i pozdravio se lijepo sa mnom kada smo stigli do njegovih prijatelja. Izgleda da stvarno će prestati, nadam se. Napokon je tračak sreće i mene obasjao, čak sam u sebi pjevajući omiljene pjesme dotrčala kući. Ova dva dana otkako vježbam sa Kevinom moram trčati do kuće da bi prije stigla. Michelle i ja smo trebale izaći danas ranije u šetnju. -„Jesi spremna Michelle ??“- utrčala sam u kuću sva zadihana, ali sretna. -„Michelle nije ovdje.“- zatekla sam oca u kuhinju, bio je potišten, izgledalo je kao da je plakao. -„Gdje je ?“- upitala sam. -„U bolnici Stefani.“-„Molim ??? Ne, ne.. Šta se dogodilo ?“ -„Stanje joj se pogoršalo Stefani.“- rekao je tata i prišao da me zagrli. -„Neeee ! Nije istina !“- govorila sam kroz plač otimajući se iz njegovog zagrljaja. -„Čekao sam tebe da idemo, mama je već sa njom.“ -„Ajde onda. Šta čekamo ?“ Michelle, moja malena sestra. Nisam smjela niti razmišljati o tome da može umrijeti. Znala sam da je jako bolesna ali o tome nikada nisam smjela razmišljati, bilo me je strah od same pomisli da više neće biti uz mene. Tata nikada nije brže vozio, znam to. Prikirivao je suze za razliku od mene. Moj plač nije prestajao, moja sestra je morala biti dobro, morala. Put do bolnice mi se činio tako dug da je mala falilo da poludim. Požurivala sam oca iako sam znala da brže ne može voziti. -„Mama, mama. Kako je ??“- utrčala sam u bolnicu i zagrlila majku koja je oblivena suzama sjedila u hodniku. -„Ne znam Stefani, ništa mi ne govore. Ne znam ništa.“- jedva je govorila kroz suze. Zagrlila sam ju, obje smo plakale i samo čekale doktora. Dugo ga nije bilo. -„Biće dobro, zar ne mama ?“ -„Nadam se kćeri.“- plač joj nije dozvoljavao da govori. I tada je napokon došao doktor. -„Vi ste familija od Michelle...“ -„Da.“- prekinuli smo ga svi u glas. -„Nažalost, imam loše vijesti. Rak se proširio i stanje se pogoršalo.“ Majka je počela još jače plakati, a tata... Pa činilo se da u njemu više nema snage da zadrži plač. -„Iii..“- zajecala sam. –„Šta će biti sa Michelle ?“ -„Moraćemo izvršiti operaciju.“ -„I onda će biti dobro ?“- upitala sam uz tračak nade koji mi je iste minute ugasio. -„Operacija je kobna, zato trebamo vašu dozvolu da ju izvršimo.“ -„Kako to mislite ?“- upitala sam, nadajući se da nije ono o čeme ja mislim. -„Postoji mogućnost da operaciju neće preživjeti.“Idući dan sam otišla u školu, ipak. Majka me natjerala, nije htjela da sjedim u bolnici, htjela je da se manje brinem iako je to bilo nemoguće. Cijeli dan sam bila nervozna, tužna, gora nego ikada. Nikome nisam govorila zašto sam takva, pa ni Danni koja me uporno zapitkivala. Nastavu skoro nikako nisam pratila, u glavi mi je bila samo Michelle. Šta će biti sa njom ? Operacija je sutra, o tom 'sutra' ovisi život moje sestre. Pokušavala sam prikriti suze u školi, ali kao da nisam samu sebe mogla poslušati. Koliko god pokušavala skrenuti misli sa Michelle, nije uspijevalo. -„Hej Stefani ! Idemo u knjižnicu ?“- dotrčao je do mene Kevin, nije ga bilo stid povikati moje ime pred cijelom školom, i to je ono što je na trenutak popravilo moje raspoloženje. -„Ne mogu. Oprosti.“- rekla sam i krenula dalje, a on je potrčao za mnom. -„Zašto ? Neko te uvrijedio ?“ -„Ne, ne. Nije zbog tebe. Jednostavno ne mogu.“ -„Plakala si ?“- upitao je. -„Nee.“- rekla sam i opet pokušala pobjeći od njega, ali on me povukao u učionicu i zatvorio vrata. -„Stefani šta se dogodilo ? Reci mi, vjeruj mi loše će proći ko god ti se narugao ili..“ -„Pusti me ! Niko mi se nije narugao.“- i kada sma izgovorila te riječi jednostavno u meni više nije bilo snage da zadrži plač. -„Stefani, molim te reci mi šta ti je ??“- sada je stvarno djelovao zabrinut. -„Moja sestra, loše je. Sutra ima operaciju, i ne znam da li će preživjeti.“ -„O moj Bože.“- izgovorio je tiho, prišao mi bliže i zagrlio me. Nisam se odmicala, nisam pokušavala izvući se iz njegovog zagrljaja, osjećala sam se tako sigurno. Toplina koju mi je pružao smirivala me. -„Biće sve u redu.“- prošaputao je. -„Ona ima samo deset godina.“- jedva sam progovorila, a on me još jače zagrlio. Tada je u učionicu ušla čistačica. Po njenom oštrom pogledu mogli smo zaključiti da ne smijemo biti tu, oboje smo se trznuli i izašli iz učionice. -„Gdje ideš sada ?“- upitao me. -„Moram na bus, moram u bolnicu.“- rekla sam brišući suze sa lica. -„Mogu te ja odvesti ako želiš.“ -„Ne, ne moraš.“ -„Nee, odvešću te.“-„Hvala što si me dovezao !“- rekla sam dok sam izlazila iz Kevinovog auta. -„Ništa..“- „Stefani !“- zaustavio me njegov glas i okrenula sam se. -„Možeš računati na mene.“- nasmijao se, kao da suosjeća sa mnom. -„Hvala.“-rekla sam tiho i ušla u bolnicu. Mama i tata su sjedili u hodniku, isti prizor kao i jučer. Oboje u suzama. Sjela sam pored njih i prebacila tašnu na stolicu do sebe. -„Ima nešto novo ?“- upitala sam. Majka je samo šutila i gledala u pod, napokon se neko usudio da mi odgovori. -„Možeš ući da ju vidiš.“- rekao je tata. -„Stvarno ?“ -„Da, otiđi do onog doktora, on će te odvesti do Michelle.“ -„Vi ste već bili kod nje ?“ -„Da..“- odgovorio je potišteno i okrenuo se. Stavila sam ruku na njegovo rame. –„Zar je tako loše ?“- upitala sam. -„Nikada još nisam vidio onakvu Michelle... Bezvoljnu, bez imalo nade..“ Nisam htjela da više govori samo sam ga zagrlila. -„Biće dobro, tata. Biće dobro. Moramo vjerovati.“- obrisala sam suze sa lica i krenula prema doktoru koji me odveo do Michelle. Tata je bio u pravu, nikada Michelle nije bila takva. Gledala je u jednu tačku na stropu i pokušavala zaustaviti suze. Kada je čula zvuk vrata nije se okrećala, mislila je da je neki dosadni doktor, ili sestrica. -„Ej.“- rekla sam tiho. -„Stefani !“- kada me ugledala osmijeh se nacrtao na njenom licu. -„Ja...“- nisma znala šta da kažem, nisam mogla pitati kako je, jel dobro.. -„Ne moraš ništa govoriti, samo sjedi pored mene.“ Sjela sam i pružila joj ruku, čvrsto me uhvatila. Obje smo htjela zaustaviti suze, jedna za drugu. Ona zbog mene, ja zbog nje. -„Bićeš dobro.“- napokon sam progovorila. -„Svejedno mi je.“ -„Michelle, moraš imati nadu.“ -„Imam, ako ostanem živa svi ćemo biti sretni, a ako ne.. pa neko vrijeme ćete tugovati i onda ćeš ti napokon moći imati vremena za sebe.“ -„Michelle.“-prekinula sam ju. –„Ja želim da si ti uz mene. Nemoj to više nikada reći ! Dobro ?“Došao je taj dan. Dan o kome ovisi život moje sestre. Danas nisam otišla u školu, odlučila sam cijelo vrijeme biti uz roditelje i malu Michelle. Strah od toga što će se dogoditi vladao je cijelim mojim tijelom, pokušavala sam ga sakriti da bi ohrabrila majku i oca, ali to mi i nije baš uspijevalo. Sve troje smo molili za istu stvar, da Michelle preživi, sve troje smo pokušavali ohrabriti jedni druge skrivanjem plača i davanjem nade iako smo u sebi svi nezaustavljivo plakali. Iščekivanje, to mi je inače jedna od mržih stvari. Ali od ovoga puta sam je još više zamrzila. Operacije je trajala vječnost, tako se meni činilo. Hodala sam gore, dolje hodnikom, i time smirivala sebe, a živcirala osobe oko mene. I tata i ja smo bili loše, ali majka... Ona je to iskazivala, u njoj nije bilo snage da sve to drži u sebi. Cijelo vrijeme je provela plačući, i mrmljajući molitve koje nismo mogli razumijeti od plača. Napokon, nakon toliko vremena izašao je doktor iz operacione sale. Izraz lica mu nije odavao ništa, pa nisam odmah mogla zaključiti jesu li vijesti dobre, ili loše. -„Familija malene Michelle ??“- upitao je. -„Da.“- jedino sam ja uspijela izgovoriti nešto. Nekolike sekunde koje je šutio činile su mi se kao sati, u glavi su mi se prevrtale svakakve misli, ponajviše one loše. Šta ako nije preživila ? Šta ako je stanje još gore ? Šta, šta... Hvala Bogu pa mi je razmišljanje napokon prekinuo on. -„Dobro je. Operacija je prošla uspiješno.“- kada je izgovorio te riječi, zagrlila sam majku što sam jače mogla. -„Vidiš, vidiš da će sve biti dobro.“- tješila sam ju iako sam i ja mislila na najgore. -„Kada ju možemo vidjeti ?“- upitala je. -„Ne možete odmah. Jer još nije pri sebi, ali važno je da znate da je sve prošlo u redu. Ali.. nažalost još uvijek neće moći hodati, to ste mogli i pretpostaviti.“ -„Vi ste Stefani ?“- prišla nam je medicinska sestra. -„Da..“- rekla sam, pomalo zbunjeno. -„Neko vas treba ispred bolnice.“- rekla je i otišla. -„Idem vidjeti tko je.“-bilo mi je čudno, tko mene traži sada. –„Vratiću se brzo. I osmijeh na lice, Michelle je dobro.“- barem sam na trenutak izmamila osmijehe mojih roditelja. Nisam mogla ni pretpostaviti tko me treba vani, da budem iskrena nije me toliko ni zanimalo, jedino važno mi je bilo da je Michelle dobro, da će sve biti u redu. A najmanje sam mogla pretpostaviti da je to Kevin. -„Kevin ??“- nasmijala sam se. -„Taj osmijeh govori da je sve u redu.“- upitao je uz onaj očaravajući osmijeh. -„Da.. Michelle je dobro.“- rekla sam radosno i otrčala mu u zagrljaj. Iznenadila sam nas oboje, pošla sam se izvući misleći da sam možda pogriješila, ali on me još jače privukao sebi. -„Vidiš, sve će biti u redu.“- progovorio je, i sjeli smo na klupu. -„Hvala što si došao.“- rekla sam. -„Morao sam vidjeti jel sve u redu. Danas te nije bilo u školi, pa sam pomislio da...“ -„Kevin...“- nasmijala sam se. -„Molim ?“ -„Šta se dogodilo sa tobom ?“ -„Ništa.. šta ?“- nasmijao se. -„Kada si postao tako dobar ?“ -„Od kako sam se bolje upoznao sa tobom.“ -„Stvarno ?“- bila sam iznenađena njegovim riječima. -„Stefani, tek sada vidim kako sam glup, kreten bio. Nisam vidio da si ti..“ -„Šta ?“ -„Posebna. Nikada nisam nikoga upoznao poput tebe.“ Samo sam se nasmijala, nisam znala šta da kažem na njegove riječi. Osjećala sam da.. ali nisam bila sigurna. Ja sam osjećala nešto posebno kada sam uz njega, ali uvijek sam tu ljubav smatrala nemogućom pa sam ju pokušavala potisnuti. -„Ovaj, može ovako. Večeras u 8 ?“ -„Gdje ?“- upitala sam sa ogromnim osmijehom na licu. -„Idemo malo prošetati. Ja ću te pokupiti, naravno ako želiš ?“ -„Nije te stid ?“ -„Stefani ! Briga me šta ostali kažu. Okej ?“ -„Okej, čekam te.“- rekla sam i otrčala natrag u bolnicu. Nisam mogla vjerovati, Kevin. Onaj Kevin, najpopularniji dečko u školi pozvao me van. Sve ovo danas činilo se predobro da bi bilo stvarno, ali jeste. Sve ovo se dešavalo. Osmijeh cijeli dan nije silazio sa mog lica. Michelle je morala još večeras prenoćiti u bolnici. Mama je bila uz nju, a ja sam odlučila prespavati kući jer svakako moram izaći sa Kevinom. Svaki put kada bi u sebi spomenula njegovo ime osmijeh bi se nacrtao od uha do uha. Ovoga puta sam odlučila za promjenu odjenuti odjeću kakvu inače ne nosim. Obukla sam jednu haljinicu, cipelice i našminkala se. Da me sada Danna vidi sigurno bi bila ponosna. A kada smo kod Danne otkako je Michelle u bolnici nije me nijednom nazvala, ni upitala u školi kako sam, sada se stvarno znam upitati da li mi je ona prijateljica ? To sada nije važno jer Kevin zvoni na vrata. -„Ej.“- rekla sam otvarajući vrata. -„Wao.“ -„Molim ?“ -„Wao. Izgledaš predivno.“ -„Hvala tiii.“- rekla sam spuštajući glavu dolje da mi se ne vide crveni obrazi. -„Idemo ?“ -„Daa. Samo da zaključam kuću, tata je i sad u bolnici.“ Tu noć, pa tu noć je nemoguće riječima opisati, to je najljepša noć u mom životu. Nikada, nikada se nisam ljepše provela. Sve je bilo tako savršeno, nisu tu bile ruže, svijeće, samo šetnja koja je nadopunila sve to. Kevin mi je pričao o svom životu, i ja njemu o svom. Koliko se različitim činili, ispalo je da smo tako slični. -„Bilo mi je divno večeras sa tobom.“- rekla sam dok smo stajali ispred vrata moje kuće. -„A tek meni. “ -„Hvala ti na ovoj predivnoj šetnji.“ -„Hvala tebi.. Za sve !“- rekao je i primakao svoje usne mojima. E to, to je bio vrhunac večeri. Poljubac.Ta noć, uz Kevina bila je nevjerovatna, nikada u životu nisam se ljepše provela, a uz sve to bila sam sretna. Michelle je bila dobro, sve se činilo savršeno. -„Ne kasnim !“- bile su prve riječi kada sam vidjela tatu kako gleda na sat dok sam ulazila u kuću. Nasmijao se. –„Ne gledam to.“ -„Ne, ne.“ -„Kako ti je bilo ?“ -„Lijepo.“- odgovorila sam kratko i odmah skrenula sa teme. –„Jel mama zvala ? Jel sve u redu ?“ -„Da, sve je u redu. Michelle je dobro.“ -„Super.“ Nisam znala o čeme više da pričam sa njim, nikada nisam puno komunicirala sa ocem. -„Idem ja. Već je kasno pa..“ -„Laku noć“ -„Laku noć i tebi tata.“- prišla sam i zagrlila ga. Michelle je trebala večeras izaći iz bolnice, ja sam kao i uvijek otišla u školu. Ali ovoga puta sam se nadala da ću se napokon smijati u školi, da mi se neće rugati. Kevin je došao po mene, ušli smo u školu držeći se za ruke. Gdje god smo prolazili svi su šaputali, i neki bi se čak nasmijali. Htjela sam da se vratim, da ne sramotim Kevina, ali njegov snažni stisak ruke govorio je da ga je briga za ostale. -„Svi gledaju u nas.“- prošaputala sam. -„Neka se naviknu.“- nasmijao se, prijao mi je njegov osmijeh. Tako me ohrabrivao i činio sretnom, sigurnom. -„Heej Kevine ! Šta radiš sa tom štrebericom ?“- prišli su nam Kevinovi drugovi. -„Ne zovi je tako.“- rekao je grubo Kevin. -„A kako ću ? Kako da nazovem curu koja je dadilja svojoj sekici ? A daj Kevine zezaš me jel da ?“ -„Michael, izvini joj se.“ -„Molim ?“- nisam htjela da se Kevin svađa sa svojim prijateljima zbog mene i zbog toga sam se osjećala neprijatno. -„Izvini joj se !“- ponovio je jače, a ruka kojom je držao moju bila je mokra od znoja. -„Daj Kevine jesi ti normalan ? Šta ti imaš sa štrebericom ?“ Nije oklijevao ni trenutka, opalio ga je šakom svom snagom. Micheal se nije nadao, pao je na pod od udarca. Kevin me povukao za ruku. -„Kevin, stani !“- vikala sam. -„Idemo !“ -„Ali ne možeš zbog mene...“ -„Mogu ! Sve zbog tebe, idemo !“ -„Ali škola...“ -„Idemo odavde !“Sjedili smo na klupi, i oboje šutili. Tišina je dugo trajala, a onda je prebacio svoju ruku preko mog ramena. -„Oprosti, oprosti što sam te dovela u ovu situaciju.“- prošaputala sam. -„Ti nisi kriva, jednostavno nisam bio svijestan sa kakvim se osobama družim..“ -„Ali sve zbog mene, sada će se smijati i tebi zbog mene.“ -„Stefani, zar ne shavataš ? Nikada ti se nisi smijali zbog izgleda, naprotiv ti si prelijepa. Samo tražili su, mogu reći i 'smo' nekoga za ismijavanje, kao u svakoj školi. A ti, pa ti si uvijek bila izdvojena od ostalih, sama, u svom svijetu, uz to učenica sa svim peticama. Zato..“ -„Shvatam... A ne zbog izgleda ?“ -„Ne.. Ti si prelijepa, ponavljam. Ali nisam se zbog toga zaljubio u tebe, ti si predobra, u duši prije svega.“- rekao je i poljubio me. -„A ja nisam primjetila da si ti predivan, sve dok se nismo bolje upoznali..“ -„Nisam ni bio.. Uvijek sam mislio da je najveće carstvo biti glavna faca u školi, tako sam se ponašao. Ali ti si mi pokazala sve.. Nisi ništa govorila ali ti dani provedeni uz tebe..“ Nasmijala sam se. –„Ne mogu vjerovati da sam markirala cijeli dan škole.“ -„Oprosti..“- nasmješio se. -„U redu je. Potajno sam željela isprobati kako je to barem na dan biti 'faca', pobjeći sa nastave.“ -„ii ?“ -„Bila sam faca, tako sam se osjećala dok si me ti držao za ruku, pred svim ostalim.“ I jesam, u tom trenutku bila sam tako sretna uz svu tu tugu koju sam osjećala zbog tih dešavanja, ali dok me on držao za ruku, dok smo trčali ispred ostalih.. pa osjetila sam neku snagu, osjetila sam ljubav. -„Ej Stefani.“- povikala je mama iz kuhinje. -„Mamaaa ! Stigle ste ! Gdje je Michelle ?“ -„Gleda TV. Kako je bilo u školi danas ?“- uobičajno pitanje svake majke. -„Dobro, kao i uvijek.“- rekla sam i brzo otrčala u sobu ka Michelle. -„Michelle !!!“- povikala sam i zagrlila svoju sestricu. Osmijeh je napokon bio na njenom licu. –Kako si mi ?“ -„Dobroo. Ti ?“ -„Nije loše.“- napravila sam onaj lažni osmijeh, koji nikada nije prolazio kod Michelle. -„Šta si uradila ?“- upitala je. -„Ništa.“- odgovorila sam kratko. -„Jesi.“ -„Nisam.“ -„Jesi ! Šta ?“ -„Okej, markirala sam danas. Nisam bila u školi.“- prošaputala sam. -„Štaa ?“- upitala je ozbiljno, a onda se počela smijati. -„Nije smiješno Michelle. Šta će reći mama kad sazna ?“ -„Čekaj stvarno jesi.Ja sam mislila da me zezaš, aa sama si pobjegla ?“ -„Nee, sa Kevinom.“ -„Čekaj, čekaj. Dugooo me nije bilo.“- nacerila se, iako je bilo gotovo 7 godina razlike između nas dvoje, Michelle je jedina osoba kojoj sam mogla povjeriti svoje tajne, znala sam da me neće izdati. -„Pa.. Kevin je moj dečko.“-„Imaš dečkaaa ?“- povikala je, a ja sam joj rukom začepila usta. -„Tišeee !“ -„Imaš dečka ?“- rekla je tiše. -„Da..“- odgovorila sam postiđeno. -„Kevin ? Onaj što ti se rugao ??“ -„Da.. Ali on me voli, i ja njega. Predivan je Michelle.“ -„Samo se nadam da te ne iskorišćava. Ako si ti sretna i ja sam.“- rekla je zagrlila me i baš tada je mama ušla u sobu. -„Zašto se vi grlite ?“ -„Af nedostajale smo jedna drugoj.“- preduhitrila me u odgovoru Michelle. Nasmijala sam se i namignula joj. -„Mama ja idem sa Dannom u shopping paa...“ – Danna me nazvala da odemo zajedno u shopping, izgleda da je ona jedna od rijetkih kojoj ne smeta moja veza sa Kevinom, šta znaš možda je ovo prilika da se više zbližim sa njom, htjela bih imati pravu, iskrenu prijateljicu. -„Odlučila si potrošiti ušteđevinu ?“- nasmijala se jer je znala da ušteđevinu čuvam, ni sama ne znam za što. -„Da.. Potrebna mi je nova odjeća, mislim nisam ni bila svjesna šta nosim, i možda usput odem kod frizera.“ -„Odakle odjedanput ta promjena ? Nije valjda onaj Kevin zaslužan za to ?“- upitala je kroz smijeh. -„Molim ? O-o-odakle ti znaš ?“- eh, ovo je bilo iznenađenje,odakle mama zna za Kevina. -„Idući put nemoj ostavljati mobitel u kuhinji, znaš kada zvoni ja se moram javiti. I da pozdravio te.“ -„Čekaj, ti si razgovarala sa njim ???“- upitala sam pomalo ljutito, ali takve su majke, vole 'zabadati nos' u naše stvari. -„Oprosti Stefani ali...“- nasmijala se, -„Ali sam sretna zbog tebe.“- rekla je i zagrlila me. Znači, nije joj smetala moja veza sa Kevinom, to je bila dobra stvar. Niko nam nije stajao na putu, ako zanemarimo njegove drugove. Shopping sa Dannom bio je savršen, Danna se tako lijepo ponašala prema meni, izabrala mi je odjeću, smijala se sa mnom, onako baš poput prave prijateljice. I to me stvarno činilo sretnom. -„Wao, izgledaš predivno !“ -„Hvala Danna, ovo je sve zahvaljujući tebi.“ -„Ma daj, trebala ti je mala promjena pogotovo sada kada su svi pogledi upereni u tebe, zbog Kevina.“ -„Ah da.“- nasmijala sam se. -„Oprosti što sam se onako ponašala prema tebi, znaš, nisam se ponijela kao prijateljica. Ustvari, nisam se uopšte ponašala tako dobro prema tebi kao ti prema meni.“ -„U redu je. Prošlo je to.“ -„Hvala ti.. Hvala ti što si tako dobra.“- prišla je i zagrlila me, prvi put sam ju vidjela tako iskrenu i to mi je izmamilo ogroman osmijeh na lice, napokon mi se činilo da će sve biti u redu. Michelle je dobro, ja sam u sretnoj vezi, ne rugaju mi se više, imam prijateljicu... -„Eeeeej !“- povikala sam dok sam ulazila u kuću sa kesicama u rukama i novom frizurom. -„Izgledaš predivno !!“- povikala je Michelle. -„Hvala malena. I mama, šta misliš ??“- prišla sam mami. -„Šta mislim ?“- povikala je ozbiljno. -„Mama, šta nije u redu ?“- upitala sam zbunjeno. -„Zvala je profesorica Wayne. Nisi bila cijeli dan u školi, ni ti ni Kevin.-„Zvala je profesorica Wayne. Nisi bila cijeli dan u školi, ni ti ni Kevin.“ Mogla sam i pretpostaviti da će zvati, da će jedva dočekati da majki kaže nešto loše. -„Mama.. mi..“ -„Dosta Stefani ! Ako ćeš nastaviti ovako bolje ostavi se tog dečka, kako ja vidim uvlači te samo u gore stvari.“ -„Mama to nije istina !!! Kevin nije takav !“ -„A kakav je ? Zbog njega si markirala cijeli dan škole.“- ljutito je vikala. -„Nisam ni ja savršena mama ! Mogu i ja jednom..“ -„Dosta !“- prekinula me. -„I jeste dosta.“- rekla sam i istrčala iz kuće. Bilo mi je dosta svega, stvarno. Majka je ta koja me kontrolira cijeli život, ništa ne mogu učiniti sama, ništa ne mogu imati svojom zaslugom. Ne mogu raditi što želim, tako mi je svih 17 godina. Čak ne mogu ni sama izabrati koga ću voljeti, šta i tu će mi osobu ona naći, moraću voljeti nekoga ko se njoj dopada. Išla sam ulicom i brisala suze sa lica, pozvala sam Dannu da se nađemo u parku. Savjet prijateljice, razgovor sa njom sada mi je stvarno bio potreban. -„Ej, jesi dobro ?“- prišla je i zagrlila me. -„Onako.. I ne baš.“- sjeli smo na klupu. -„Šta se dogodilo ?“- upitala je. -„Mama, saznala je da sam markirala cijeli dan sa Kevinom. I sada je ljuta zbog toga, i govori da me Kevin kvari.“ -„Stefani, ona je majka.Moraš ju razumjeti.“- držala me za ruku dok je govorila. Danna je stvarno u zadnje vrijeme iskrena prema meni, osjećam da mi je prava prijateljica. -„Neka ona mene razumije.“ -„Ako voliš Kevina shvatiće. Shvatiće da ste jedno za drugo, shvatiće da vas ne može razdvojiti i popustiće. Kada vidi da ga voliš biće joj žao.“ -„Misliš?“ -„Sigurno, zato i ne pomišljaj da prekineš sa Kevinom..“ -„To nikako !“- prekinula sam ju. -„Biće sve u redu. Znaš kakve su majke, a što se markiranja tiče pa možeš i ti jednom. Nisi svetica.“- nasmijala se i zagrlila me. -„Danna hvala ti puno.“ -„Znaš da me možeš nazvati, uvijek.“ -„Gdje ideš sada ?“- upitala je vidjevši da sam ustala sa klupe. -„Moram vidjeti Kevina.“ Nasmijala se. –„Sutra dolazite u školu ?“ -„Naravno, nećemo markirati do kraja školske godine.“ Čekala sam Kevina u parku, tako smo se dogovorili. Mislila sam da neće doći, čekala sam ga dugo, ili se meni tako činilo. Odjedanput osjetila sam kako me neko zagrlio sa leđa, taj zagrljaj odmah sam osjetila neku toplinu. Njegov zagrljaj. -„Mislila sam da nećeš doći !“ -„Zar možeš to pomisliti ?“- poljubio me i sjeo pored mene. -„Pričao si sa prijateljima ?“- upitala sam. -„Ne, ne želim.“ -„Ali..“ -„Ako tebe prihvate onda dolazi u obzir da se pomirimo, drugačije ne.“ Nasmijala sam se. –„Toliko me voliš ?“ -„Nisi ni svjesna.“ „Ti si zaboravila na moj test ?“- zaustavio me zagrljajem u hodniku škole Kevin. -„O moj Bože. Jesam ? Ajde idemo odmah u knjižnicu.“- povukla sam ga za ruku i počela trčati ka knjižnici. -„Odmah si se uozbiljila ?“- nasmijao se. -„Nee. Ali ti taj test moraš proći, ne bih da mi momak iduće godine opet ide u školu.“ -„Uff ne bih ni ja.“ -„Ajde onda.“ -„Neće ti se mama ljutiti ako kasnila doma, mislim završila je škola.“ -„Ne zanima me. Ajde uzmi olovku.“ Bio je u pravu, ustvari mogla sam i pretpostaviti da će ju nakon markiranja svaka sitnica ljutiti. -„Gdje si do sad ?“- dočekala me na vratima. -„Mama, molim te. Pomagala sam Kevinu za test.“ -„Kevin ? Kevin, samo Kevin. Dosta je, taj dečko će te stvarno pokvariti.“ -„Mama !!!!! Molim te.“- povikala sam ljutito. -„Moraš ići u šetnju sa Michelle. Zaboravila si ?“ -„Evo idemo odmah. Jedva čekam da izađem.“ Samo me grubo pogledala, otrčala sam do Michelline sobe. -„Idemo ?“ -„Kasniš.“- rekla je. -„Michelle, nemoj i ti molim te.“ Bacila sam torbu pokraj kreveta i izašla bez pozdrava sa Michelle vani. -„Gdje si bila do sad ?“- upitala je. -„Šta ? I ti glumiš majku ?“ -„Samo pitam.“ -„A zašto si ti takva ?“- upitala sam primjetivši njeno tužno lice. -„Ja sam dobro.“ -„Nisi, vidim ti na licu.“ -„Zašto si se tako zadržala u školi ?“ -„Bila sam sa Kevinom.“ -„Ah, Kevin.“- prošaputala je. -„Šta ? Zar i ti imaš nešto protiv njega ??“- stala sam i povikala. -„Ne, ali.. Izgleda da ti je on puno važniji od mene.“ -„Molim ?“- upitala sma zbunjena njenim riječima. –„Šta pričaš ?“ -„U zadnje vrijeme si uvijek sa njim, a sve manje sa mnom. On ti je važniji od mene.“ -„Michelle.“- sjela sam pored njenih kolica. –„Zašto to govoriš ? – upitala sam držeći ju za ruku. -„Stefani, znaš da svakog trenutka mogu umrijeti. Znaš da sam bolesna. Zar ne želiš provesti više vremena sa mnom ? Uskoro me neće biti, onda ti neću biti smetnja.“ -„Prestani ! Nećeš umrijeti !“ -„Znaš da hoću.“ -„Nećeš !“- rekla sam i zagrlila ju, pokušavala sam suzbiti istinu i uvjeriti samu sebe a i nju da se neće to dogoditi.-„Hej, kako je prošao test ?“- bile su prve riječi koje sam uputila Kevinu danas. -„A da me prvo poljubiš ?“- nasmijao se. -„Evo ga.“- poljubila sam ga. –„To mi raspoloženje govori da je sve prošlo u redu, ili se varam ?“ -„Prošao sam ! Prošao sam !“- vrisnuo je i zavrtio me. -„Heej, pa čestitam !“- nasmijala sam se. Bila sam presretna zbog njega. To je bila stvar koja ga je mučila u zadnje vrijeme, da li će proći test. I prošao je, zahvaljujući meni. Možda bi neko poput njega sada rekao da bi volio da do ovoga nije došlo ali on misli suprotno. Upravo zbog ovoga nas dvoje smo zajedno danas. Barem je nešto išlo kako treba, naša veza. Stvari kod kuće, što se tiče majke su se samo pogoršale. Zabranila mi je izlazke sa Kevinom, jučer sam joj rekla da smo prekinuli. Moram ju nekako smiriti, boli me što ju lažem ali... Ona je ta koja zabranjuje našu vezu. Misli da me Kevin pokvario, a koga iskrena ljubav može pokvariti ? -„Čestitam !!“- prišla nam je Danna i zagrlila me. -„Mene grliš ?“- nasmijala sam se. -„Ti si mi prijateljica, a i ne bi ti se sviđalo da zagrlim Kevina.“- rekla je kroz smijeh. Stvari između Danne i mene su također bile super. Sada sam se uvjerila da mi je prava prijateljica. Stvarno se tako pokazala u zadnje vrijeme. -„Večeras dolazite na moju zabavu ??“ -„Ja da.“- dobacio je Kevin. -„Ja ne znam kako ću se izvući od mame. Pokušaću, pokušaću doći barem na deset minuta. Obećajem.“ -„Ovo ne smiješ propustiti, uostalom možeš doći kada oni zaspu.“ -„Snaći ću se, nadam se.“ -„Ajde onda, vidimo se večeras.“ __ -„Ej Michelle.“- ušla sam u kuću, Michelle je sjedila i čitala knjigu. -„Tebe sam čekala.“ -„Daa ? Reci.“- sjela sam pokraj nje. -„Puno sam razmišljala, i stavrno ti dugujem ispriku. Žao mi je što sam rekla one stvari za Kevina, da ti je važniji i to. Znam da me ti voliš, i trebaš imati svoj život. Ne želim biti tvoja smetnja.“ -„U redu je.“ -„Ne. Nije. Ponijela sam se tako bezobzirno. Oprosti mi. Volim te.“- zagrlila me. -„Michelle... Volim i ja tebe malena.“ Navečer, baš sam pomislila da je majka zaspala, ipak je bila umorna krenula sam izaći. Morala sam nekako doći na tu zabavu. Ali moja majka uvijek stvara neke probleme. -„Gdje si ti krenula ?“- zaustavila me na vratima, a ja.. ja sam ostala bez riječi, samo sam gledala u nju. -„Ide kod Maje. Ostale su mi neke bilježnice kod nje, a potrebne su mi za školu sutra.“- čula sam Michellin glas. Spasila me, bila sam tako blizu da se izdam. -„Ouh, idi onda. Ali vrati se brzo. U redu ?“ -„Hvala !“- prošaputala sam kad se majka okrenula Michelle. Ona mi je samo namignula.-„Ipak si došla ?“- dočekala me Danna na vratima, jedva sam ju čula od preglasne muzike koja je vladala prostorijom. -„Daa, ali ne smijem ostati do dugo.“ -„Aaa nemoj mi reći da si uprskala nešto ?“ -„Jesam, rekla sam mami da idem po neke bilježnice. Znači, 30 minuta je maksimala.“ -„A daaaaj.“ -„Sorry.“ -„Okej, ali onda idemo iskoristiti tih 30 minuta.“ -„Gdje vi idete ?“- zagrlio me sa leđa Kevin. -„Ej.“- rekla sam i poljubila ga. -„Drago mi je što si došla.“ -„Još da mogu ostati duže od 20,30 minuta..“ -„Argh. Sorry, ali tvoja mama mi počinje ići na živce.“ -„Ne mora ti biti žao, ti njoj odavno ideš na živce.“- nasmijala sam i još jednom ga poljubila. -„Ajmo golupčići. Ideeeemo plesati !“- povukla me za ruku Danna. -„Oćeš piće ?“- upitala je. -„Daj.“- povikala sam. -„Oćeš ....“- nisam razumijela od muzike šta je rekla, samo sam odgovorila potvrdno i ne sluteći da je to alkohol. Nakon što sam popila nekolike čaše, otišla sam do Kevina da plešemo. -„Zašto ti to piješ ?“- upitao me. -„Super je.“ -„Ali... Ne možeš.“- rekao je uzeo mi čašu iz ruke. -„Zašto ?“ -„To je alkohol Stefani !“- povikao je. -„Molim ?“ -„Okej, samo prestani to piti. Po glasu vidim da si i previše uzela za sebe.“ -„Ne mogu vjerovati.“- rekla sam i sjela na stolicu. -„Jesi dobro ?“- prišao mi je. -„Nee ! Pila sam alkohol.“ -„Nisi znala.“- tješio me a onda sam bacila pogled na sat. -„O moj Bože ! Kasnim !!! Moram ići.“- rekla sam i istrčala. Prošao je sat i po. Tako brzo. Nisam mogla vjerovati, pila sam alkohol, još gore kasnim kući, a najgore tek slijedi. Mama. Sada neću uvaliti u nevolje samo sebe, nego i Michelle. Ne, ne i Michelle. Čekala me u kuhinji mogla sam i pretpostaviti. -„Gdje si ti dosad ??“- dočekala me ljutito. -„Mama, oprosti...“ -„Gdje si bila ???“ -„Mama..“ -„Ah“- uzdahnula je. –„Smrdiš po alkoholu.“-„Mama, mogu objasniti.“- jedva sam govorila. -„Daa, sve ćeš mi objasniti sutra. Odlazi u sobu, ne mogu te gledati takvu. O moj Bože šta se dogodilo sa mojom kćerkom?“ -„Mama, molim te...“ -„Odlazi !“- povikala je ljutito, a ja sam plačući otrčala u sobu. Koliko god sam pokušavala zadržati plač nisam mogla, čak sam uspijela probuditi i Michelle. -„Stefani, Stefani jesi dobro ?“- pitala je zabrinutim glasićem. -„Dobro sam. Spavaj.“ -„Nisi dobro. Stefani šta se dogodilo ?“ -„Vidiš, zakasnila sam sat i po. Mama je ljuta.“- nisam htjela reći uz to da sam pila alkohol, nisam popila toliko da se napijem, da ne znam šta govorim ali grizla me savijest zbog te dvije čaše. -„Biće sve u redu. Odljutiće se brzo, a sada ajde spavaj.“ -„Da..“- rekla sam, a u sebi pomislila sasvim suprotno. Spustila sam glavu na jastuk i pokušala zaspati samo zbog Michelle. Tada se mobitel oglasio. Nova poruka. Bila je od Kevina. -„NADAM SE DA JE SVE U REDU. VOLIM TE.“ Nisam mogla ni odgovoriti, mogla sam biti poput Michelle i nadati se da će sve proći u redu ali.. ja sam uvijek bila pesimista. Uvijek sam mislila na loše, možda je ovo bilo baš vrijeme da prestanem misliti tako. I odlučila sam, odlučila sam suprotstaviti se mami. Moram, ako želim sada pa na dalje biti sretna, ne želim da me ona kontrolira cijeli život. -„Otrijeznila si se ?“- ujutru me dočekala sa tim riječima. -„Nisam ni bila pijana. Gdje je tata ?“ -„Otišao je na posao, budi sretna što mu nisam rekla istinu.“ -„Zašto nisi ? Ionako sve radiš za mene, zašto jednostavno nisi ja ?“ -„Kako to ti pričaš sa mnom ? Ne okreći temu.“ -„Hoću ! Ide mi na živce više sve, pa i ti. Dosta je ! Dosta je tvojih prodika i tvoje kontrole. Punim osamnaest godina za mjesec dana a ti se ponašaš prema meni kao da imam jedanaest.“ -„Stefani !“ -„I da. Jučer sam bila sa Kevinom, nismo prekinuli ! Volim ga shvati ! I još jednom nisam znala da je u soku alkohol, znaš da ga nisam nikada okusila.“ -„Dosta je Stefani ! Prestani pričati više !“ -„Prestani ti kontrolirati moj život. Volim Kevina i nećeš nas razdvojiti.“- rekla sam i istrčala iz kuće zalupivši vratima. Koliko god loših stvari sam možda rekla osjećala sam se bolje, osjećala sam se pobjednikom iako to sigurno nisam bila. Toliko toga sam držala u sebi, lijep je osjećaj napokon izbaciti to sve iz sebe. Volim majku, više od svega ali... ovo više nisam mogla izdržati. Od Kevina me neće razdovojiti, to ne. -„Jesi dobro ? Sorry za sinoć, nisam znala...“- ispričavala mi se Danna zbog alkohola. -„U redu je. Nisi ti kriva, ja sam rekla da hoću iako nisam čula šta govoriš.“ -„Jesi imala problema sa mamom ?“ -„Itekakvih.“ -„Još jednom sorry, imam osjećaj da sam ja kriva za sve.“ -„Ne, ne.. Nisi, baš mi je ovo trebalo da napokon izbacim iz sebe svu ljutnju.“-„Eej, gdje si ti ?“- prišao mi je Kevin poslije nastave. -„Ej.“- poljubila sam ga. –„Tu sam.“ -„Jesi dobro ?“- upitao je i sjeli smo na klupu. -„Pa i ne znam. Jutros sam se suočila sa mamom, rekla sam joj da ne može više kontrolirati moj život..“ -„Pa to je dobro.“ -„Prvih sat vremena bilo je odlično ali.. ne znam. Možda sam upravo učinila ogromnu pogrešku.“ -„Ej, biće sve u redu. Ne brini.“- zagrlio me. -„Ona je samo majka, brine se za mene. Pretjerala sam, možda je najbolje da joj se izvinem.“ -„Ti znaš najbolje.“ -„Ćao Kevin, ćao Stefani.“- prišli su nam stari Kevinovi prijatelji koji su se sa njim posvađali upravo zbog mene. -„Michael ? Šta ti hoćeš ?“ -„Glee, ljudi ja samo hoću da se izvinem, i tebi Kevine a posebno Stefani.“ -„Molim ?“- bila sam iznenađena time što govori. -„Pogriješio sam u vezi tebe, ti si ustvari predobra, prelijepa cura.“ -„U redu je.“ -„Kako je u redu ?“- grubo je upitao Kevin. -„Kevine, u redu je.“ -„Stvarno, pogriješio sam. Ne lažem vas, i ostali se slažu.“- nasmijao se Michael. -„Samo nam se izvinjava.“- smirivala sam Kevina. -„U redu, u redu. Sada možete ići.“ -„Još jednom izvinite.“ – rekao je Michael, i udaljio se od nas. Meni je djelovao iskreno, možda je i on poput Danne shvatio neke stvari. Možda nas ipak ne laže, možda ipak želi ostati Kevinov praijtelj kakav je bio. Ma koliko ja optimistična ili suprtono od toga bila nisam znala šta je prava istina, ali bilo je bolje nadati se da su bili iskreni. Imala sam ja puno više problema od toga. -„Gledaj mama.“- prišla sam joj nakon što cijelu veče nije sa mnom progovorila ni riječi, odlučila sam joj se izvinuti, ipak sam bila malo pregruba. -„Stefani..“ -„Da ?“- nije mi odgovorila samo me zagrlila, to mi se činilo kao idealno pomirenje bez riječi. -„Oprosti mila. Imala si pravo. Ne mogu ti zabraniti vezu sa Kevinom, naprotiv srećna si kada si s njim.“ -„Mama, oprosti ti meni.“ -„U redu je mila.“ -„Napokooon !“- u kolicima u sobu je ušla Michelle. Obje smo se nasmijale. Zagrlila sam i Michelle. Brdo zagrljaja danas, napokon smo se svi smijali, činilo se da je sve u savršenom redu. U nekim trenucima sve se činilo poput sna, ja sretna ? A onda poruka na mobitel. Nepoznat broj. -„Daj ostavi više Kevina, on tebe žali i svaki dan odugovlači da te ostavi. Ostavi nas na miru, mi se volimo. Žao mi je ako si umislila da te voli, ne shavataš da te iskorištava a zapravo je u vezi sa mnom.“Ne, ovo se neko mora da šali sa mnom. Ovo ne može biti istina. Pa, Kevin me nikada ne bi lagao. Nisam mogla vjerovati u tu poruku ali sve mi je to nekako ličilo na starog Kevina. Pa možda je nemoguće to kako se odjedanput promijenio. Možda je sve ovo istina. Ali moram se uvjeriti da ovo nije tačno. -„Jel sve u redu seko ?“- pitala me Michelle. -„Da,da mila. Ajde idemo na spavanje.“- nisam htjela govoriti joj ništa, poljubila sam ju za laku noć i udubila se u svoje misli. Cijelu noć nisam oka sklopila, samo sam razmišljala o toj poruci, pokušavala sam samu sebe smiriti da to nije istina ali opet... Opet je strah preovladavao, strah da sam cijelo vrijeme bila samo Kevinova igračka. Ova noć mi se činila duža od ostalih, samo sam čekala da svane jutro i da idem u školu. Jedva sam čekala da razgovaram sa njim. -„Heeej mila.“- zagrlio me Kevin, a ja sam ga grubo odbacila od sebe. -„Jel sve u redu ?“- nasmijao se. -„Dokle me misliš lagati ?“ -„Molim ?“ -„Dokle misliš iskorištavati me ?“ -„Čekaj, čekaj. O čeme pričaš ti ?“ -„Dobro ti znaš o čeme pričam !“ -„Stefani, molim te.“ -„Tvoja djevojka mi je poslala poruku. Sada mi je sve jasno.“ -„Stefani nije istina. Koja djevojka ?“ -„Uvjeri se sam !“- rekla sam pružajući mu u ruke mobitel. -„Stefani mogu objasniti !!“ -„Ah, možeš objasniti ?? A ja sam negdje duboko u sebi se nadala da to nije istina.“- rekla sam dok su mi se suze slivale niz lice. -„Ne mogu vjerovati !!“- rekao je i udario nogom od stolicu. -„Reci mi istinu ! Hoću da čujem istinu !“- vikala sam. -„Stefani, u redu. U početku mi je to bio cilj...“ -„Molim ?“ -„Htio sam da glumim da mi se sviđaš da bi mi pomagala oko ispita i... bio sam u vezi sa Melanie.“ -„Melanie ????“- Melanie je baš kao i Kevin bila najpopularnija cura u školi. Sve cure su tračale za njom, i htjele biti poput nje. A momci... -„Ali sve se promijenilo Stefani. Bio sam iskren, nije išlo po planu, stvarno sam se zaljubio.“ -„Na što sam i ja spala. Ne mogu vjerovati.“ -„Stefani govorim ti istinu. To je bio samo plan ali nije ništa bilo tako. Nisam te lagao, volim te.“ -„Prestani ! Samo prestani pričati !!!!“- rekla sam i otrčala brišući suze sa lica. -„Stefani jesi dobro ???“- zaustavila me Danna. -„Danna !“- rekla sam i zagrlila ju. -„O moj Bože. Šta se dogodilo ?“ -„Ja sam glupačaaa, obična glupača !!“ „Idemo kod mene. Prijaće ti jedna moja topla čokolada. A uz to ćeš mi sve lijepo objasniti, oke ?“ -„Danna..“ -„Molim ?“ -„Hvala ti, hvala ti što si tu za mene.“ -„U redu je mila.“- rekla je i zagrlila me. Imala je pravo, pravi odličnu toplu čokoladu, barem su suze prestale liti na neko vrijeme. Godilo mi je biti uz nju, prvi put sam u životu osjetila kolika je važnost imati uz sebe prijateljicu. -„Okej, sada mi reci šta se dogodilo ?“ -„Sinoć pred spavanje došla mi je poruka. Pisalo je da me Kevin iskorištava i odugovlači da prekine sa mnom, a u stvari je u vezi sa tom curom što mi je poslala poruku. „ -„Ne razumijem.“ -„Nisam ni ja razumjela. Sve dok mi nije objasnio. Zamisli, ja se ponadam da će reći da je to obična prevara, nee.. on..“ -„Neću da vidim suze. Ne zaslužuje ih.“ -„Danna plan mu je bio da me iskoristi, zbog testova i zbog tko zna čega. Bio je u vezi sa Melanie.“ -„Lagao te ?“ -„I da, još me laže da me stvarno zavolio, da nije išlo po planu, da se zaljubio. Možeš misliti ?“ -„A šta ako je to istina ?“ -„Nije istina Danna !“ Nisam htjela još vjerovati i u to pa da me kasnije košta. Vjerovala sam mu previše toga, da bi me na kraju izdao. Nikada sebi neću oprostiti zbog ovoga što sam uradila. Kako sam mogla i pomisliti da će se najpopularniji dečko iz škole zaljubiti u mene, štrebericu. -„Pokušavam pomoći.“ -„I ja sam vjerovala u svašto. Da se on zaljubi u mene ?“- nasmijala sam se kroz plač. -„Gledaj me.“- rekla je podižući rukama moje oronulo lice. –„Prelijepa si, i ako to Kevin ne vidi onda ne zaslužuje niti da ga spomeneš. Budi još jača, nemoj da uspije u svom cilju.“ -„Znaš u pravu si ! Neću trošiti svoje suze na njega !“- rekla sam brišući suze sa lica. -„Takvu te volim.“- rekla je i zagrlila me. -„Hvala ti još jednom.“ -„Ajde prestani se zahvaljivati nego idemo.“ -„Gdje idemo ?“ -„A gdje idemo kad smo tužni ?“ -„Ne znam ?“- nasmijala sam se. -„Shopping mila !“ -„Ali...“ -„Već sam smislila. Ne brini, vodimo Michelle sa nama.“ -„Ne smeta ti što će ići sa nama. U kolicima..“ -„Nee..“- rekla je uz tužni pogled. –„Stvarno mi je žao što sam ti nekada govorila kako ti je ona smetnja. Nisam bila svjesna koliko se vas dvije volite.“ Samo sam se nasmijala i krenula sa njom. Bilo je predivno, smijala sam se i bez Kevina, ali ne onako kao kad sam s njim. Kad sam s njim imam najljepši osmijeh na svijetu. Prošla je sedmica otkako nisam sa njim pričala, u školi ga izbjegavam, iako me uporno pokušava zaustaviti. Ne znam, nedostaje mi taj osmijeh.Došao je i taj dan. Moj 18. rođendan .Bila sam presretna, svi su bili tu, seka, Danna svi ,osim njega.. Očekivala sam ga barem da mi čestita rođendan. Osjećala sam da mi je barem to dužan nakon ovih mjesec dana. Mama je vikala iz njezine sobe da dođem na prozor..I zaista. Imala sam što vidjeti.. Obučen u crno odijelo, sa 18 ruža , čekao me on. Da Kevin. Otpjevao je moju najdražu pjesmu.Rastopila sam se. Emocije su mi bile raznovrsne i nisam znala što da radim. Zvao me k sebi.. Bila sam zbunjena, nisam znala da li mi je pametno napraviti ponovo isto grešku,ali.....otrčala sam k njemu i snažno ga zagrlila, a on je i dalje pjevao...otrčala sam k njemu i snažno ga zagrlila, a on je i dalje pjevao. Šapnuo mi je: Oprosti mi mila, nisam te htjeo povrijediti, prekinuo sam onog dana sa Melanie i shvatio da si ti moja jedina ljubav. Oprosti mi. Znam da tražim previše, ali zaista te volim, i stvar... aar... -Pssst! -prekinula sam ga - Poljubi me da ovaj poljubac pamtimo do kraja života. I da dok smo se mi lijepo ljubili, sa prozora i vratiju svi su uzvikli onaj: aaaaawwwwwwwww. Ovoliku sreću još nisam doživljela!I da ljudii. Ovo više nije san. Seka mi je potpuno ozdravila !!!! Presretna sam.. Ali to nije sve.. Prošlo je nekoliko godina naše veze i Kevin me odlučio zaprositiii!! Dada, naravno da sam pristala! Sa 25 sam se udala, a sad očekujemo bebu :) I na kraju se ipak sve u dobru pretvorilo... :)) <3
Nisii nista ako ti se djevojka nezove merima <3Nisii nista ako ti se djevojka nezove merima <3
Nisi niko i nista ako ti se djevojka nezove Merima :)Nisi niko i nista ako ti se djevojka nezove Merima :)
Sviđa mi se i et..Sviđa mi se i et..
Stranica: